Ove godine, nakon perioda mirovanja, došlo je do prvih problema sa varoom i posledicama njenog delovanja. Prvi su to prijavili pčelari juga Srbije. Potom su, vrlo brzo, krenule prijave iz čitave Srbije, najpre iz Vojvodine: Kikinda, Zrenjanin, Vrbas, kao i okoline Beograda.
U Surdulici najviše uginulih pčela
U Pčinjskom okrugu, varoa je najpogubnija bila po Surduličane. Prema rečima predsednika Udruženja pčelara “Matica” iz ove opštine i člana Izvršnog odbora za Pčinjsko-Jablanički i Kosovsko-Metohijski okrug, Ivice Kostića, ishod je katastrofalan i neophodno je nešto što pre menjati. Trenutno mu se, kako je rekao, prijavljuju pčelari sa gubicima od 10 do 20 košnica.
“Ja sam u svom pčelinjaku izgubio 200 društva, negde su nestali celi pčelinjaci, po stotinak zajednica. Zima će uraditi svoje, pa ćemo videti krajnji rezultat na proleće. Rađeno je sve po protokolu, međutim negde smo zatajili, ili se radi o sredstvima kojim smo ih tretirali, ili je bila najezda velika, a možda je i do prenaseljenosti jer u tom krugu od nekih 3 do 5 kilometara imamo oko 1.000 košnica”, istakao je Kostić.
On je dodao da je nužno praćenje smernica zajednice, kao i sprovođenje adekvatnih tretmana i to posle paše. Takođe je istakao značaj kombinovanja različitih sredstava i praćenja trenda opadanja varoe, a neminovna je i kontrola varoe na plodnjačama.
U Vladičinom Hanu drugačija situacija
Kod komšija u Vladičinom Hanu situacija je potpuno drugačija. Njih problem sa varoom nije ni dotakao. Predsednik Udruženja pčelara “Medena” iz ove opštine, Zoran Filipović, izjavio je da je upoznat sa situacijom u Surdulici i da je u kontaktu sa pčelarima tog kraja, jer zna da bi se nešto slično, potencijalno, moglo u nekom trenutku dogoditi i njima.
“Surduličani registruju gubitke već oko 80 do 90 procenata kod pojedinih pčelara. Ali, ja bih kao problem kod nas najpre naveo prodaju falsifikovanog meda. U vezi sa tim, u narednom periodu oformićemo jak tim kako bismo se izborili sa tim problemom na našem tržištu, i kako bismo stvarno mogli da imamo jednu dobru egzistenciju i da ono što radimo možemo i da naplatimo u potpunosti” izjavio je Filipović.
Udruženje na čijem je čelu Filipović trenutno broji 53 člana. On je naglasio da ga veoma raduje veliki broj mladih ljudi koji se priključuju ovoj priči, te izneo očekivanje da će se u narednoj godini broj članova makar udvostručiti.
Neregistrovani lekovi još jedan od problema
Na temu varoe, svoje viđenje izneo je i predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije, Rodoljub Živadinović. On je, između ostalog, predstavio rezultate jednog značajnog istraživanja: “Ako se kod kranjske rase broj ćelija sa trutovskim leglom kreće oko uobičajenog procenta od 5 do 15 odsto, onda će čak 92 odsto varoa odabrati trutovsko leglo za parazitiranje”.
Takođe je nabrojao probleme sa varoom: otpornost na preparate, genetska selekcija pod uticajem pčelara, tvrdoglavo neshvatanje problema zaletanja pčela, prenosioc virusa i pospešivač razvoja drugih bolesti. Dotakao se i štetnih efekata varoe: jedna varoa u ćeliji legla – pčela neće moći da obavlja poslove koji su joj namenjeni (život kraći 7 dana), ako je u ćeliji više varoa – pčela je vidno oštećena pre izlaska iz ćelije (virus deformisanih krila), umesto zimskih (dugovečnih) pčela izvode se kratkovečne.
“Verovatni razlog problema sa varoom je, prema onome što smo čuli od pčelara, kada su i čime tretirali pčele. Koristili su zvanično neregistrovane lekove. Ima i mnogo prevara od strane lažnih proizvođača koji čak stavljaju lažne brojeve registracije leka, pa pčelari dođu u zabludu da je lek registrovan, ali ja ću ih podsetiti da moraju da prate sve što im Savez pčelarskih organizacija Srbije kaže, a mi redovno objavljujemo spiskove svih registrovanih lekova, kako ne bi oni morali pojedinačno da zovu Agenciju za lekove. Iako imaju gde da se informišu, prepustili su se stihijskom ponašanju, što je jednog dana moralo da ih dovede do visoke cene. Kada koristite preparat koji nije registrovan, podrazumeva se da ne znate šta ima u njemu”, rekao je Živadinović.
Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije naveo je da je u Sloveniji, Hrvatskoj, Mađarskoj i mnogim drugim zemljama, utvrđeno da se lekovi ne sastoje od onoga što piše u kutiji, već ima i dodatnih supstanci od kojih su neke čak i zabranjene za upotrebu. To su stvari koje, kako je apelovao, ne smemo da dopustimo, te pčelari moraju da stave prst na čelo i koriste isključivo registrovane lekove.
“Čujem od pčelara da smatraju da je razlog ovoj pojavi što su pčelinja društva duže držala leglo nego obično, međutim i to je jedna zabluda jer pčele produžavaju leglo upravo kada varoe ima puno, da bi kompenzatornim mehanizmom pokušale da stvore što više zimskih pčela, a zapravo to je jedan začarani krug grešaka. Što oni više gaje legla, više će biti varoe i šteta će biti veća, nikako manja”, objasnio je on.
Primena oksalne kiseline kod pčela
Savet pčelarima je da pod hitno ovih dana primene oksalnu kiselinu kod svojih pčela, to je jedna jako jeftina hemikalija, koja će pobiti gro aroe koja je preostala u košnici. Na taj način, bar će neopterećeni varoom ući u proleće sa košnicama koje su preživele varou, jer biće i onih koje nisu, zato što i sad imamo uginuća kod nekih pčelara i do 100%, a minimum 30%, kod onih koji su koristili sumnjive preparate.
Predavanje na teme: “Suzbijanje varoe preparatima koji ne zagađuju med i druge proizvode shodno preporuci Evropske radne grupe za integralno suzbijanje varoe” i “Nove metode pčelarenja” okupilo je pčelare sa juga Srbije u bioskopskoj sali Doma omladine u Vladičinom Hanu. Inicijativa je deo Regionalnog programa lokalne demokratije na Zapadnom balkanu 2( RelOaD2) koji finansira Evropska unija, a sprovodi program Ujedinjenih nacija za razvoj.
Komentari