Tokom juna nakon završene bagremove paše, kreće se sa vrcanjem meda ali i za zaštitom od varoe.
Možda vas zanima
U zavisnosti od podneblja i vremenskih uslova početkom juna bagremova paša je već završena i okviri sa medom su poklopljeni sa više od 2/3 i treba početi sa vrcanjem meda.
Problemi sa maticom
Ukoliko prilikom pregleda društava primetimo probleme sa maticom, ovo je pravo vreme za njenu zamenu. Inače, matice se u visokoproduktivnim pčelinjacima menjaju na svaku godinu ili dve.
Zamena matice je nužna ukoliko primetimo da se pčelinje društvo slabo razvija ili je prinos meda ispod očekivanog. Ukoliko je pčelinjak stacionarni i ne forsira se proizvodnja legla, onda matica u društvu može biti i više od dve godine. Promena matice se može vršiti na više načina , a ovo su najčešći i najbolji:
- Dobro odrediti početak paše i onda odstraniti maticu, tada će pčele same da povuku matičnjake i izvedu maticu.
- Uklanjanjem stare matice i dodavanjem zrelog matičnjaka u periodu same paše. Opasnost je samo da li će se matica spariti, jer bi dodavanje nesparene matice bio potpuni promašaj.
- Bolji način od prethodnog je da se doda sparena matica u obezmatičenom društvu , pod uslovom da ima paše ili se društva u tu svrhu pripreme prihranjivanjem šećernim sirupom.
U junu povećajte kontrolu pčelinjih društava
Zaštita od varoe
Kako se u toku jake paše smanjuje leglo dobro je da se odmah posle vrcanja meda izvrši tretiranje protiv varoe. Ovim postupkom se prekida uspon u razmnožavanju parazita i leglo je u avgustu i septembru dobro oslobođeno od ovog napasnika, što je veoma bitno, jer su to leglo u stvari pčele koje će ući u prezimljavanje.
Seoba društava
Ukoliko se planira da se ide u nastavak seobe pčela na druge paše -suncokret ili livada, društva treba pripremiti za selidbu, a što je još važnije treba obezbediti buduću lokaciju za pčelinjak. Pre svega treba paziti na činjenicu da se dosta poljoprivrednih proizvođača koji gaje industrijske biljke, ne obazire na prisustvo pčela i vrše prskanje, često i nedozvoljenim preparatima, a najčešće u neadekvatno vreme.
S toga se pre svake seobe treba dobro raspitati o navikama uzgajivača medonosnih kultura kako ne bi imali gubitaka nastalih od hroničnog i akutnog trovanja pčela.
Izvor: Poljoprivredne stručne i savetodavne službe
Autor: Dipl. inž. Marković Svetislav
Komentari