Jedan od najvećih neprijatelja pčela je varoa. Ovaj parazit je moguće staviti pod kontrolu, ali se prvo mora utvrditi njegova prisutnost da bi se pomoglo pčelama da ga se reše do podnošljivog nivoa. Jedan deo varoa je tokom vegetacije dostupan, dok drugi nije, međutim, ako uzgajivači uspeju da tačno izbroje koliko ih imaju na odraslim pčelama u košnici, već su na pola puta.
Mladi pčelar iz Ruskog Sela nadomak Kikinde, Oskar Ač, otkrio nam je na koji način on rešava ovaj problem.
Možda vas zanima
PROČITAJTE:Spajanje slabih pčelinjih društava pomaže pčelama da prežive zimu
„Postoji više mogućnosti za tretiranje varoa krpelja. Svaki pčelar se sa ovim problemom bori na svoj način, koji je za njega najbolji, najlakši ili najefikasniji. Od tehničkih mera u borbi protiv varoe koristi se u većini slučajeva ram građevnjak. Ram bez satnih osnova ubaci se u plodište, unutar legla kao vid organske borbe protiv varoe. Ćelije koje pčele izvuku na taj način neće biti pravilne kao radiličke, već krupnije i zato će matica u njih polagati neoplođena, trutovska jaja. Varoa će, kao što je poznato, najviše svojih jaja polagati upravo u ćelije sa trutovskim leglom. Nakon određenog vremena taj ram se vadi iz košnica. Eliminacijom takvog zaraženog rama uklanja se ogroman broj jaja i larvi varoe“, ističe Ač.
Iako je ova metoda prirodnija i zdravija, ona iziskuje mnogo rada. Oskar tvrdi da je za njega jednostavniji i efikasniji način korišćenje hemijskih sredstava kao sto je Mitak, Herba strip ili Super strip.
Od tehničkih mera u borbi protiv varoe koristi se u većini slučajeva ram građevnjak.
Većina pčelara je u nedoumici kada je najefikasnije sprovesti detaljnu kontrolu ovog parazita u košnici. Tokom zime, neki uzgajivači pčela unište veći deo varoe i preskoče prolećno tretiranje, što je pogrešno, navode mnogi stručnjaci iz ove oblasti. Interesantna je činjenica da jedna polno zrela ženka varoe može dati do hiljadu potomaka.
U jesenjim mesecima najvažniji posao pčelara je zazimljavanje. Kvalitet i kvantitet meda u narednoj godini u velikoj meri zavise od ovog postupka. Da bi društvo kvalitetno prezimilo, mora imati dovoljne količine pravilno raspoređene hrane, tvrdi Ač. On dodaje da je za zimovanje jednog jačeg pčelinjeg društva potrebno ostaviti i do 25kg meda, koji mora biti pravilno raspoređen.
U jesenjim mesecima najvažniji posao pčelara je zazimljavanje.
„U zimu treba da uđemo sa jakim društvima, da imaju dovoljno meda za zimu, da nema varoe ili druge bolesti unutar košnica. Nastavke je neophodno rotirati, da plodište bude gore, a medni deo dole. Ispod krova se postavlja stiropor debljine jednog centimetra, radi izolacije i čuvanja toplote. Bez obzira da li je podnjača puna ili antivarozna, i ona mora biti zatvorena“, tvrdi mladi pčelar.
Ač se pčelarstvom bavi tri godine, a od starijih kolega je dobio mnoge korisne savete. Takođe, informacije koje su mu dosta pomogle nalazio je u stručnim knjigama i na internetu.
„Jako sam zavoleo ovaj posao ili bolje reći hobi. Na početku sam imao samo 6 rojeva i moj predlog za mlade pčelare je da počnu sa manjim brojem, jer će na taj način steći bolju praksu. Rad sa pčelama je dosta naporan, mnogo toga ima da se radi, uloži, ali i nauči. Zarada ne treba da bude primarna na samom početku. Ja sam do sada samo ulagao u pčelarstvo i nastaviću da ulažem. Do sad sam stigao do 65 društava, a plan mi je da dogodine imam 100 košnica“, kaže Oskar.
Dugogodišnji pčelari imaju priliku da svoju ljubav prema ovim vrednim insektima i unovče. Cene meda u Srbiji se u proseku kreću od 500 do 1.000 dinara po tegli, u zavisnosti od vrste.
Sagovornik: Oskar Ač, mladi pčelar iz Ruskog Sela
Foto: Danijela Jankov
Komentari