Prve prognoze o stanju pčelinjih društava i kakva će biti ova medonosna godina mogu se očekivati tek za par sedmica. Tada će kažu pčelari imati pravu sliku o tome kako su pčele izašle iz ove zime. Prema rečima Ivana Vasiljevića, profesionalnog pčelara iz Kragujevca, problem ove godine je što nije bilo dovoljno snega niti vlage u zemljištu pa postoji mogućnost, da s obzirom na prošlu godinu koja je bila loša, i ova bude takva.
„Ne bi da budem pesimista, ali iz iskustva znam, jer se 30 godina profesionalno bavim pčelarstvom, ukoliko nema velikih snegova i vlage u zemljištu obično izostane bagremova paša. Mada ni to ne mora da znači jer sve zavisi kakve će biti vremenske prilike u narednom periodu“, kaže Vasiljević.
Prema njegovim rečima, sama promena klime poslednjih godina dosta se odrazila na pčelarstvo. „Ja pamtim mnogo bolje godine što se tiče pčelarstva, a zadnjih deset godina su baš kritične i sa vrlo malim prinosima“, kaže on.
Možda vas zanima
Vasiljević smatra da je klima uticala na to, ali ne kako kaže samo ona već i gubitak stočnog fonda s’ obzirom da se nekada mnogo više stoke gajilo nego što je sada ima i ona je bila na ispaši.
„Taj lanac ishrane je tesno vezan jer stočni fond nedostaje da đubri zemljište, usko je vezan sa medenjem biljaka, i nedostaju nam duge zime sa snežnim pokrivačem, jer smo svedoci da imamo tople jeseni, a hladna proleća“, navodi naš sagovornik, koji je i predavač Saveza pčelarskih organizacija Srbije.
U Vasiljevićevom pčelinjaku kod Kragujevca je 200 društava. Zajedno sa bratom proizvodi med, matični mleč, matice. Poseduju jednu od najvećih oplodnih stanica u ovom delu Balkana za proizvodnju matica.
„Ukoliko se dogodi da i ova godina bude loša kao prethodna mislim da će pčelarstvo da bude veoma upitno, zato što su zbog prethodnih loših godina pčelari bukvalno sva sredstva uložili i mislim da će to da demorališe veliki broj pčelara posebno mladih, a dovešće u pitanje i opstanak pčelara koji se dugo bave ovim poslom i koji zavise od njega, jer su finansijski izdaci veliki da bi se moglo opstati u ovako ločim godinama“, kaže Vasiljević, i dodaje: „Prinose meda od 15 do 20 kilograma po košnici, koje smo pre dve decenije smatrali lošim, sada računamo kao dobre. Nekada su ti prinosi bili mnogo veći, a tržište meda je nezasito. Mi imamo kvalitetan med, ali ukoliko i ova godina bude loša nećemo imati šta da ponudimo tržištu“.
Da se pčelari okreću alternativnim pčelinjim proizvodima kako bi mogli da opstanu potvrđuje i Savo Todić. U selu Stanišić, kod Sombora ima 500 društava, a pored meda proizvodi sve osim pčelinjeg otrova. Kako kaže vrednost proizvedenog polena prošle godine bila je tri do četiri puta veća od proizvodnje meda i to u teškoj godini kada treba obezbediti sredstva za život porodice i funkcionisanje pčelinjaka.
„Polen, propolis, matična mleč se proizvode u određenoj količini, ali to nije puno rašireno. U Srbiji se na velikim pčelinjacima proizvede 10 do 20 kilograma propolisa, a na manjim do kilogram, dva godišnje i to pčelari uspevaju sami da prodaju. Kada bi se malo više obratila pažnja na ovu proizvodnju moglo bi više da se proizvede i proda pošto u okolinim državama propolis ima veću cenu i tržnju nego kod nas“, kaže Tadić, koji se pčelarstvom bavi više od tri decenije. Prema njegovim procenama, polena u našoj zemlji proizvede se do 50 tona na godišnjem nivou, mada tu ima mnogo više prostora za veću proizvodnju. „Malo većom afirmacijom na tržištu mogli bi doći do veće prodaje“, smatra Tadić.
Prema njegovim rečima, da nije bilo polena, on ne zna kako bi uopšte opstali. Osim toga, imaju i proizvodnju rojeva, matica, matičnjaka, ali je primetno malo zasićenje što se tiče rojeva zbog loših godina i pitanje je isplativosti te proizvodnje i po kojim cenama će oni moći da se prodaju.
Kako sam kaže, propolisa bi bez problema moglo da se proizvode 50 grama po košnici. Ova vrsta proizvodnje nije velika, a ni cena, ali svakako to doprinosi pozitivnom bilansu pčelarske sezone.
„Trebalo bi više raditi na proizvodnji polena čija proizvodnja može da ide od 4 do 8 kilograma godišnje po košnici sa koje se on skuplja. Njegova cena na malo po kilogramu se kreće od 1.200 do 1.500 dinara. Izvoz bi nam omogućio da pčelarstvo postane mnogo održivije, jer smo ovako dosta orjentisani na med, a dešavalo se u godinama da je medenje sve nepovoljnije“, kaže Savo Tadić.
Kod polena je maltene veći problem obezbediti tržište, nego što treba uložiti u samu proizvodnju, objašnjava Savo, jer cena plodnjače za proizvodnju polena je malo veća od jednog kilograma polena, što znači da može da se otplati u prvoj godini.
„U zavisnosti od veličine proizvodnje tu su još potrebni zamrzivači, selektori, sušare, ali dosta toga pčelar može da napravi sam“, zaključuje on.
Komentari