U jugoistočnom delu Panonske nizije nalazi se Deliblatska peščara koja se smatra jednom od poslednjih pustinja u Evropi i jednom od najvećih kontinentalnih peščara na Starom kontinentu. Mnogi je obilaze kao turističku destinaciju, a pritom ne znaju da je ova peščara pravi dragulj za pčelare. Na ovu temu smo razgovarali sa pčelarom Tiborom Barjaktarovim iz mesta Skorenovac, koje pripada opštini Kovin.
Foto:Tibor Barjaktarov
On se pčelastvom bavi pet godina, i danas ima 80 košnica u svom pčelinjaku. Njegovo pčelarenje je počelo sa dvadesetak košnica koje mu je deda kupio.
„Deliblatska peščara je u okruženju poznata kao mesto povoljno za bagremovu pašu. U Deliblatskoj peščari ima šuma, a znamo da je prirodno stanište pčela šuma, stoga se one osećaju sigurno, kao kod kuće. Pored bagrema u peščari ima i dosta stabala lipe koji su nama interesantni za pašu pčela“, objašnjava Tibor Barjaktarov za AGROmedia portal.
Pčele seli na Deliblatsku peščaru od aprila do juna meseca
Kako ističe naš sagovornik, puno pčelara koji dolaze iz Južnobanatskog okruga i okoline Smedereva donose svoje pčele na pašu u Deliblatsku peščaru. Na istoj dolazi i do prenaseljenosti u pašnom periodu, do gužve tokom perioda paše.
„Ja početkom aprila selim pčele u peščaru i ostaju tamo do kraja juna, kada ih selim na suncokret. Pčelari koji obično ostaju na lipi su tu jos nekih mesec dana“, govori naš sagovornik.
Barjaktarova smo upitali i kako je zadovoljan ovogodišnjom pčelarskom godinom.
„Poslednjih tri do pet godina pčelari ne mogu da se pohvale sa velikim količinama meda, zbog mrazeva koji su oštetili bagrem prilikom cvetanja i prinos smanjili za 50 posto. Ni lipa ove godine nije bila baš za pohvalu. Jedino je suncokret lepo medio ove godine”, zaključuje ovaj banatski pčelar.
Komentari