Pčele važe za pametne životinje, a poslednja istraživanja su pokazala da su još pametnije nego što se smatralo. Istraživači ovog polja izbegavaju termin inteligencija, već to nazivaju sposobnošću ili specifičnim ponašanjem.
Možda vas zanima
Razumevanje ponašanja životinja oslanja se na ponašanja ljudi, zato što je to zanimljivo naučnicima i zato što su lakša za razumevanje. Neke životinje imaju sposobnost registrovanja magnetnog polja i eko-lokaciju, što se ne pripisuje inteligenciji. Zato životinje koje nisu sisari, ne postižu dobre rezultate na ovim testovima. Pčele su izuzetak. Nova istraživanja Kraljevskog instituta za tehnologiju u Melburnu (RMIT), pokazala su da su pčele mnogo pametnije nego što se ranije smatralo.
Medonosna pčela pokazuje ponašanja koja ljudi prihvataju kao inteligentna, ali i ona koja su veoma jedinstvena i napredna za bilo koju drugu životinju. Pčele komuniciraju simboličnim jezikom koji se sastoji od različitih pokreta koje se prenose na daljinu, a sadrže podatke o daljini, pravcu i kvalitetu nektara. Pored navedenog imaju sposobnost posmatranja i oponašanja određene vrste ponašanja. Nova istraživanja pokazuju, da se ovoj listi sposobnosti može dodati i razumevanje brojeva.
Istine i zablude u vezi sa pčelinjim otrovom
Prethodne studije pokazale su da pčele znaju da broje, a to je dokazano tako što su pčele nagrađivane kada bi od velikog broja markera sleteli tačno na četvrti. Nova istraživanja pokazuju da pčele razumeju matematički koncept nule.
Koncept nule deluje jednostavno, ali je zapravo dosta složen. Istraživači koji proučavaju nulu, kažu da se koncept spoznaje nule sastoji od više faza. Prva faza je razumevanje odsustva, u značenju nema ničega. Druga faza je razumevanje nule u poređenju sa onim što nije nula. Treća faza je nula u numeričkoj formi, kada brojite unazad od 5, nakon broja 1 nalazi se nula. I poslednja, čevrta faza, je grafičko prezentovanje nule i upotreba u matematici.
Proizvodnja košnica kao porodičan posao
Pčele su uspešno razumele ovaj koncept zaključno sa trećom fazom. Istraživači su otkrili ovo tako što su nagrađivali pčele kada bi izabrale fotografiju sa najmanjim brojem tačaka. Nekada je to bila jedna, a nekada više tačaka. Međutim, ove vredne životinje prepoznavale su i prazan papir kao najmanji broj tačaka. Veoma mali broj životinja je uspelo da ruzme ovaj koncept do kraja, a to su nekoliko primata, Afrički sivi papagaj i sada pčele. Čak ni ljudi nisu oduvek razumeli nulu. Dokumenti pokazuju da nula zabeležena prvi put u trećem ili četvrtom veku, a postoje dokazi da su je neki narodi razumeli i nekoliko vekova ranije.
Izvor: Modern farmer
Komentari