Iako još nisu počeli da svode konačne račune i ovu godina većina valjevskih pčelara po svemu sudeći upisaće u red loših. Nepovoljni vremenski uslovi doveli su do toga da su pčelari morali, da nektar koji su pčele unele u košnice, ostave kako bi društva preživela. Ono što su izvrcali daleko je ispod očekivanih prinosa bar što se bagrema tiče. Zbog povećane potražnje i smanjenih prinosi došlo je i do poskupljenja meda za skoro 20 odsto.
Tako je kilogram bagremovog meda do ove godine prodavan po 700 dinara, a ovog leta se retko može naći ispod 800 , a na pijacama ide čak i do 1.000 dinara. I cena livadskog meda je u rangu bagremovog, jer kako objašnjavaju pčelari sve je manje kvalitetnih livada zbog pada stočnog fonda, dok je kilogram lipovog 900 dinara. Skočila je i cena meda na veliko za izvoz sa prošlogodišnjih 3,7 na čak 4,5 evra kilogram.
„Na povećanje cena uticala je slaba ponuda meda na tržištu, što je pre svega rezultat loše bagremove paše, glavne pčelinje paše u Srbiji, koja je ove godine podbacila zbog dosta padavina. Što se tiče livade tu je ista situacija, mi nažalost leta još nismo ni imali“, kaže pčelar Đorđe Marković.
Možda vas zanima
Jako su hladne noći i pčele manje skupljaju nektar, pa će izostati i livadska paša.
„Tu je i niz loših prethodnih godina. U proteklih pet godina mi imamo samo jednu dobru godinu, to je bila 2018., pa su i zalihe meda maltene nestale tako da je i iz tog razloga skočila cena meda“, navodi pčelar Marković.
Povećana potražnja za medom, ali i proizvoda na bazi meda, propolisa i mleča za imunitet beleži se sa početkom pandemije koronavirusa, dok je u letnjem periodu došlo do pada prodaje pre svega zbog godišnjih odmora.
Pčelar Aleksandar Radovanović navodi da se prinos meda po košnici u valjevskom kraju kretao od 5 do 15 kilograma, a da se u proseku može računati da je bilo osam kilograma meda. Ipak dodaje da će i pored loše godine pčelari imati meda za prodaju.
„Onaj ko seli pčele imaće meda, dok su ljudi na statičnim pčelinjacima imali polovično bagrema ili vrlo malo što je zavisilo od lokacije. Ukoliko je ranije bagrem krenuo sa cvetanjem, a pre zahlađenja tu se nešto dobilo, na primer područje Valjeva ili prema Šapcu“, navodi naš sagovornik.
Kako sam kaže, obzirom da je već nekoliko godina proizvodnja na ivici isplativosti, kada pčelar izvadi desetak kilograma bagrema to ne može da potkrpi sve godišnje obaveze i troškove oko pčela.
„Sve posle bagrema ovde je tragično. Nijedne godine nije bilo kao ove. Lipa je zamirisila, ali davala ništa nije. Posle toga je hladan talas presekao i kupinu što je bilo veoma malo i za pčele. Ima pčelara koji su morali društva da prihranjuju u junu, a delimično i u julu da ne bi uginula od gladi. Retke su godine kada pčele moraju da se hrane usred leta da bi ostale žive. Nažalost takva nam je ova godina“, kaže Radovanović.
Komentari