Ugroženost pčela je problem koji godinama unazad ne jenjava, a neretki pomori pčela u kojima strada veliki broj pčelinjih zajednica potvrđuju njegovu ozbiljnost. Pomore pčela izazivaju nekontrolisana upotreba hemijskih sredstava u poljoprivredi, klimatske promene ali i nedostatak prirodnog staništa. Prepoznavši značaj ovog problema, naučno – istraživačko društvo studenata biologije i ekologije „Josif Pančić“ iz Novog Sada je u saradnji sa Pokretom gorana Vojvodine organizovalo radionicu pravljenja kućica za divlje pčele.
Aleksandar Đukić, iz ovog društva navodi da je tokom brojnih terenskih izlazaka primetio drastičan pad brojnosti i raznovrsnosti pčela na staništima koja su u manjoj ili većoj meri izmenjena od strane čoveka.
„Prirodnih staništa je sve manje i zbog toga pčele kao i svi drugi organizmi trpe veliki pritisak. Cilj ove akcije je povećanje broja dostupnih gnezda za divlje pčele, a samim tim i njihove brojnosti, kroz pravljenje i postavku veštačkih gnezda na odgovarajućem staništu. Pored toga, veliki akcenat je stavljen na edukaciju učesnika radionice kako bi se povećala svest o ugroženosti ovih organizama kao i o njihovom načinu života“, rekao je naš sagovornik.
Možda vas zanima
Prema njegovim rečima, učesnici radionice su upoznati sa skrivenim svetom divljih pčela, koje su svuda oko nas i predano, ali čoveku po malo neprimetno, rade veoma važan posao: oprašuju cvetnice. Kućice su pravljene od prirodnih materijala: drveta i trske.
„Cevčice od trske su prirodno vodootporan materijal i divlje pčele ih prepoznaju kao pogodno mesto za započinjanje novog gnezda. Cevčice je potrebno fiksirati i dodatno zaštititi, što se može učiniti pomoću okvira od drveta. Naime, izrada ovakvih kućica je veoma jednostavna i svako može da ih napravi i postavi u sopstveno dvorište ili baštu. Kućice je potrebno postaviti u prvoj polovini marta, jer tada ženke izlaze iz svojih prirodnih skrovišta i započinju novi ciklus“, istakao je Aleksandar Đukić.
Osim izrade kućica za pčele, prema rečima našeg sagovornika, svaki pojedinac može da doprinese opstanku i razvoju divljih pčela i na druge načine. Sađenje različitih cvetnica, to jest formiraje vrta unutar koga se nalaze medonosne biljke sa različitim periodom cvetanja je od izuzetnog značaja, kao i pravilna upotreba pesticida, jer su oni u stanju da desetkuju populacije divljih pčela.
Aleksandar Đukić kaže da društvo „Josif Pančić“ u daljem planu ima praćenje razvojnog ciklusa pčela unutar postavljenih kućica, kao i organizovanje ovakvih, ali i sličnih radionica koje će dovesti do popularizacije divljih pčela široj javnosti. Kako tvrdi, na osnovu dosadašnjeg iskustva, mali broj ljudi, najčešće samo oni koji se bave pčelarstvom ili voćarstvom, znaju da pored medonosne pčele postoji veliki broj različitih vrsta pčela koje do sada nisu „pripitomljene“.
Za lokalitet postavljanja ovih kućica za pčele, napravljenih od prirodnih materijala, izabran je Karlovački dunavac. Ovaj lokalitet se nalazi u okviru Specijalnog rezervata prirode „Koviljsko- petrovaradinski rit“.
„Sam rezervat predstavlja drugo plavno područje duž toka Dunava i kao takav čini riznicu biljnog i životinjskog sveta, ali i važnih staništa za mnoge retke i ugrožene vrste. Karlovački dunavac se nalazi na svega 10 kilometara od Novog Sada i od njegovog opstanka i održavanja zavisi celokupni Petrovaradinski rit. U cilju zaštite ovog plavnog područja, poslednjih pet godina Pokret gorana Vojvodine vrši na ovom lokalitetu aktivne mere zaštite koje podrazumevaju i istraživanje biodiverziteta“, navodi naš sagovornik.
Ovakve i slične akcije osim što doprinose očuvanju biodiverziteta i zaštiti životne sredine, omogućavaju svakom pojedincu da se približi prirodi. Svako od nas može sa malo uloženog vremena i truda da učini mnogo, a dobar primer za to su kućice za divlje pčele. Kako proces pravljenja istih nije komplikovan i ne iziskuje puno vremena, ukoliko imate malo drveta i trske, i vi možete napraviti ovakve „domove“ za pčele, ili pak ukoliko imate mesta u vašem vrtu, možete zasadati neku medonosnu biljku poput nevena, žalfije ili majčine dušice.
Komentari