Prve prognoze o stanju pčelinjih društava i kakva će biti ova medonosna godina mogu se očekivati tek za nekoliko sedmica. Tada će, kažu pčelari, imati pravu sliku o tome kako su pčele izašle iz ove zime. Ipak, prema nekim prethodnim iskustvima pčelara, ako zima bude blaga i ne bude dovoljno vlage u zemljištu bagremova paša obično izostane. Pitali smo Stanka Rajića, člana Udruženja pčelara u Beogradu u kakvom se stanju nalaze pčele sada.
„Nekada se govorilo, kada je zima dobra onda će i pčelinja sezona biti dobra. Nažalost, imali smo blagu zimu i ove i prošle godine. Društva to podnose malo lošije. Ranije krenu sa leglom, troše hranu. Kada dođe vreme u aprilu i maju da stvarno postanu jaka, da bi nam za kratko vreme koliko traje bagrem donela prinose, društva nemaju snagu”, navodi Stanko Rajić.
Možda vas zanima
U ovom mesecu pčele sve intezivnije lete i unose nektar, cvetni prah i vodu u košnice, u kojima se, iz dana u dan, povećava broj aktivnosti: brzo se proširuje leglo, priprema se hrana, prerađuje i konzerviše polen. Zadatak pčelara je da pomno prate razvoj pčelinjih društava, blagovremeno proširuju pčelinje gnezdo, podstiču razvoj legla, da slabija društva pripoje jačim i kontrolišu njihovo zdravstveno stanje.
„Za nas pčelare počela je sezona. Nismo u mogućnosti da obiđemo svoje pčele i one su ostavljene na milost i nemilost prirodi. Vreme im ne pogoduje jer je baš hladno. Kada je krenulo cvetanje prvih kultura koje su trebale da donesu nešto polena i nektara, to je preseklo i sada, kada treba da im pomognemo sa prihranom, da mogu da se stvore uslovi da se razviju dobro, da budu jače kada krene bagremova ispaša nismo u situaciji ni vodu da im odnesemo“, navodi pčelar Slađan Simonović.
Poslednjih nekoliko godina u velikoj meri se prepoznaje značaj pčelarstva kao grane stočarstva koja vrlo brzo vraća uloženo. To je trend, ne samo u Srbiji, već i u drugim zemljama, a Srbija poslednjih nekoliko godina važi za zemlju koja ima najveći broj pčelinjih društava – na 6 stanovnika dolazi 1 košnica. Ipak, uprkos tome, prinosi su poslednjih godina vrlo mali.
„Sigurno da tu ima i objektivnih razloga – vremenske prilike, koje su iz godine u godinu sve lošije, ali je činjenica da i mi moramo nešto da uradimo, u smislu edukacije pčelara. Nije isto pčelariti kako se pčelarilo pre 30-40 godina, kada nije bilo pčelinjih bolesti, kada su klimatske prilike bile sasvim drugačije i danas kada, pored jako loših klimatskih uslova, imamo i nebrojano mnogo pčelinjih bolesti, a da ne pričam o trovanju pčela sa neadekvatnim korišćenjem hemijskih preparata u tretiranju biljaka. Sve se skupilo na to malo biće. Pčela živi milionima godina i preživela je i ledeno doba. Nadam se da će preživeti i civilizaciju“, zaključuje Stanko Rajić.
Sagovornici:
Stanko Rajić, član Udruženja pčelara u Beogradu
Slađan Simonović, pčelar
Komentari