Uspeh u organskoj proizvodnji zasniva se na pravilnom odabiru uzgajanih kultura u skladu sa uslovima sredine koje proizvođač poseduje, kao i poznavanju načela prirode koji će pomoći biljkama u borbi sa štetočinama, prouzrokovačima bolesti ali i nepovoljnim klimatskim uslovima. Naš sagovornik Šandor Balanji se u Lukinom Selu, koje pripada opštini Zrenjanin, bavi organskom proizvodnjom voća i povrća sa akcentom na uzgoj zelenog povrća za koji je osvojio i prestižnu nagradu. Zbog čega je odabrao baš zeleno lisnato povrće i na koji način ga uzgaja su teme našeg razgovora sa ovim banatskim proizvođačem.
Foto:Šandor BalanjiOrganska proizvodnja u okruženju zaštićenog rezervata prirode
Na početku razgovora našeg sagovornika smo upitali zbog čega je odabrao organsku proizvodnju biljaka.
„Od kada znamo za sebe mi smo na selu proizvodili povrće na taj način. Kasnije kada su donešene uredbe o organskoj proizvodnji nije nam bilo teško stoga da sa njima uskladimo svoju proizvodnju. Lukino Selo nalazi se pored Belog Blata i to su jedina dva naselja koja se nalaze u neposrednom okruženju Carske bare, prirodnog rezervata koji je zaštićen. To je prostor van industrijske zone, idealno je za organsku proizvodnju jer nema u blizini fabrike, magistralu i saobraćaj. Treba iskoristiti prirodne potencijale koji nas okružuju i mi smo se time i vodili“, rekao je Balanji za AGROmedia portal.
Rukola, blitva, spanać i salata vole peskovito tlo
Na površini od dva hektara uzgaja povrće, na pola hektara gaji voćne kulture, a od toga ima i 1400 kvadrata u zaštićenom, pod folijom, gde se cele godine odvija proizvodnja.
MOŽDA VAS ZANIMA
„Potrebno je poznavati strukturu zemljišta, kod nas izvanredno uspeva zeleno lisnato povrće jer ono traži mekano, rastresito, peskovito zemljište. Stoga mi gajimo rukolu, blitvu, spanać i zelenu salatu“, istakao je ovaj organski proizvođač.
U 90 posto slučajeva koristi zelenišno đubrivo
Pored navedenog zelenog povrća, Balanji gaji i mladi luk i korijander, a od voćnih kultura – trešnje, višnje, šljive, jabuke, breskve, kruške i dunje. Za svoj spanać ovaj proizvođač je i nagrađen – 2017. godine proglašen je za najbolji organski proizvod u Srbiji. Privredna komora Srbije je organizovala to takmičenje na koje su se oni prijavili i glasovima potrošača njihov organski spanać je odneo titulu najboljeg organskog proizvoda.
„Procenili smo na primer da kupusnjače slabo vole naše zemljište, loše uspevaju te stoga izbegavamo da ih gajimo. Prilikom gajenja naših biljaka u zemlju dodajemo zelenišno đubrivo i njega koristimo u 90 posto slučajeva. Kada je reč o kompostu, njega nikad nemamo dovoljno. Imamo kalifornijske gliste koje prerađuju sve biljne ostatke koji idu u kompost i koristimo ga, ali su to ipak male količine u odnosu na to koliko nam treba“, rekao je Balanji.
Bubamarama protiv lisnih vaši, kasnijom setvom protiv žičara
Upitali smo ga na koji način se bori protiv nepovoljnih klimatskih prilika, bolesti i štetočina. On ističe da kada je prisutna suša javlja se rasprostranjenost raznih štetočina kao što su biljne vaši, buvači i žičari koji utiču na količinu prinosa. Pored toga, kako kaže, velike suše doprinose tome da ne mogu u kasno leto da počnu sa proizvodnjom lisnatog povrća.
„Moramo da sačekamo određene temperature i tek kada se te štetočine povuku onda da tačno procenimo na osnovu iskustva kada je najbolje vreme za setvu. Uglavnom to činimo u septembru, tada počinje jesenja proizvodnja, i tada se štetočine povuku i na prirodan način se problem reguliše. Takođe, imamo i bubamare koje uništavaju biljne vaši. Kada se jave te štetočine, mi posle dve, tri nedelje kada je najezda najveća, vidimo da se pojavljuju bubamare koje unište taj talas vaši“, objašnjava ovaj organski proizvođač.
Foto:Šandor BalanjiU ponudi imaju samo neprerađene, sveže plodove
On dodaje da im je u planu da uvek budu poznati po tome da se kod njih može naći sveže povrće koje je neprerađeno. Za svoje potrebe kuvaju paradajz, zamrzavaju plodove, ali za prodaju i tržište imaju samo povrće u svežem stanju u 99 posto slučajeva.
„Naši proizvodi mogu se naći u Beogradu i Novom Sadu. U Novom Sadu su u dve specijalizovane prodavnice, a u Beogradu u desetak. Takođe mogu se naći i u marketu Super Vero. Svake subote i nedelje smo prisutni u Beogradu, u bloku 44, gde na pijaci lično prodajemo naše proizvode. Tu imamo interakciju sa potrošačima gde dobijamo povratne informacije i iskustva što nam zaista mnogo znači“, rekao je za kraj naš sagovornik.
Komentari