Da interesovanje za organsku proizvodnju, kako u Srbiji, tako i u Evropskoj uniji raste, govore i podaci. U EU se za organsku biljnu proizvodnju koristi oko 11 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta, dok su se u Srbiji do prošle godine te površine prostirale na više od 15.000 hektara. Međutim, neki proizvođači smatraju da je organska poljoprivreda za mlade ljude ipak preveliki zalogaj.
„Mladi ne žele da kopaju, i uglavnom mi dolaze ljudi od 70 godina. Sve se radi bez upotrebe hemijskih sredstava i ručnom obradom. Zato je danas teško naći radnike“, požalio se Zoran Atanacković iz Crepaje, jedan od 2.200 sertifikovanih proizvođača organske hrane u Srbiji.
Uz žuljevite ruke treba i mnogo ulaganja, jer je organska proizvodnja strogo propisana, zakonski regulisana, za razliku od konvencionalne. I sve to treba ispoštovati. Zato profesorka Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, Branka Lazić, kaže da se u taj posao ne treba upuštati ako se prvo dobro ne upoznate sa zahtevnim pravilima i ocenite da li to možete da sprovedete.
Možda vas zanima
A po priznanju Atanackovića, u organsku proizvodnju se upustio iz nužde, kada je iz zdravstvenih razloga morao da napusti dotadašnji posao i najpre za sebe i svoju porodicu počeo da uzgaja zdravu hranu.
Sada na 15 hektara gaji stare autohtone sorte kukuruza, lana, suncokreta i drugih kultura. Godišnje proizvede više od 25 tona zdrave hrane. Nema problema sa tržištem, jer kupci traže baš njega. Problem je samo što nema dovoljno radnika za ručnu obradu zemljišta, a žali se i na obimnu papirologiju za sertifikaciju. Ipak, od organske proizvodnje, kaže, njegova porodica sad može lepo da živi.
Izvor: Sputnik
Komentari