Posredstvom sve većeg uticaja čoveka na zagađivanje životne sredine, raste i sve veća potreba za njenim očuvanjem, kao i za očuvanjem samog zdravlja čoveka.
Svedoci smo slabe informisanosti mladih ljudi u vezi sa proizvodnjom zdrave i bezbedne hrane, odnosno sa fakultetskim izučavanjem ove oblasti. Tim povodom, porazgovarali smo sa prof. dr Ljubinkom Jovanovićem, dekanom Fakulteta ekološke poljoprivrede u Sremskoj Kamenici.
S obzirom na to da je poljoprivredna proizvodnja jedna od najstarijih ljudskih delatnosti, usled čega se pojavila potreba da se organska proizvodnja uvrsti i u školstvo?
Možda vas zanima
„Organska proizvodnja predstavlja kvalitativno nov pristup poljoprivrednoj proizvodnji. Svi govore kako je to način proizvodnje koji su koristili naši preci, međutim, ona je sada modernizovana. Potrebna su znanja, tehnike, informacije da bi se takva proizvodnja učinila održivom u dužem vremenskom periodu. Za bavljenje organskom proizvodnjom potrebna su znanja iz više disciplina, naročito ona koja se odnose na dugoročno održavanje plodnosti zemljišta kao živog sistema (zemlja-biljka-mikroorganizmi).”
„Sve veća svest ljudi o ekologiji, očuvanju zemljišta i drugih prirodnih resursa, nedovoljnoj proizvodnji i raspodeli hrane u svetu, konstantnom zagađenju prirode, stavu da je poljoprivreda jedan od najvećih zagađivača, doprineli su ideji da se organska proizvodnja izučava na fakultetima na jednom višem nivou.“
Koje su to praktične veštine i znanja koje izučavanje ove oblasti može da obezbedi studentima?
„Kao i konvencionalna poljoprivreda, i organska poljoprivreda se sastoji od teoretskog dela gradiva i praktičnih vežbi. U organskoj proizvodnji zemljište predstavlja veoma složen živ sistem koji je u službi razvoja biljaka, održavanju njenog zdravstvenog stanja, prirodnog izvora hraniva i vode. Održavanje dugoročne plodnosti zemljišta je od krucijalnog značaja za biljke. Stoga je neophodno veoma dobro poznavati karakteristike zemljišta i procese koji se odigravaju u njemu jer ono služi biljci kao oslonac i hranilac.”
„Svi fakulteti imaju akreditovane programe koji se sastoje od teoretskog i praktičnog dela. U okviru prakse studenti obilaze domaćinstva, farme i firme koje se bave organskom proizvodnjom.“
Zbog čega je važno da se pored znanja koje se prenosi, što bi se reklo „s kolena na koleno“, u poljoprivrednim domaćinstvima mladi domaćini edukuju i u visokoobrazovnim institucijama? Da li to ujedno znači i da znanje koje se prenosi u okviru porodice više nije dovoljno?
„Već je rečeno da se u organskoj proizvodnji koriste nove tehnologije koje zahtevaju nova znanja o zemljištu kao živom sistemu. Takođe, na fakultetima se uče sistemi sertifikacije, pisanje i upravljanje projektima.”
„Danas je svaki mladi čovek povezan sa svetskom mrežom podataka koji se odnose na nove metode, iskustava, berze i ostalo, čime se povećava sposobnost proizvođača za povećanjem prihoda bez narušavanja procesa u prirodi, boljeg iskorištavanja biljnih ostataka i drugo. Dakle, to je sasvim novi kvalitet u proizvodnji zdravstveno bezbedne hrane i očuvanja prirodne sredine. Takva znanja se ne mogu steći na kursevima (oni su pre svega bazirani na prenošenju praktičnih iskustava, što je pozitivno za proizvođača).”
Prerađeni organski proizvodi su mnogo skuplji, duže se prodaju, a mladi ljudi su inventivni i ugrađuju nove vrednosti u te proizvode.
„Osnovni zadatak mladih proizvođača je da koriste iskustva iz prethodnih generacija, ali i da ih unapređuju u pogledu kvaliteta i stvaranja novih proizvoda. Odlična kombinacija je praktičan rad na vlastitom imanju tokom studija, uz stalnu primenu novih tehnologija koje neki fakulteti i preporučuju.“
U kom broju se mladi ljudi danas opredeljuju za izučavanje organske proizvodnje hrane? I sa vaše tačke gledišta kao profesora, koliko se interesovanje mladih povećavalo, odnosno smanjivalo, poslednjih godina? Šta je uticalo na to?
„Mladi ljudi su zbunjeni zbog uslova koji vladaju u današnjem društvu (narušeni moralni kriterijumi u svakom segmentu društva), bez obzira koliko su sadašnje mogućnosti za proizvodnju veće (oprema, internet, putovanja u inostranstvo, Erazmus i drugi programi razmene studenata sa inostranstvom). Oni se često upisuju na fakultete koje ne žele – a želeti nešto je 50% uspeha. Nisu motivisani ni u samoj porodici jer većina porodica samo preživljava. Mislim da rad u prirodi, kao što je organska proizvodnja, može motivisati za ovu vrstu proizvodnje, a jačanje svesti da ne treba zagađivati prirodu daje dodatni motiv.“
Mladi ljudi se osećaju kroz rad u prirodi više vrednim i sposobnim da menjaju svet.
„Mladi se osećaju kroz rad u prirodi više vrednim i sposobnim da menjaju svet. Ne treba zaboraviti da su oni ti koji su puni ideja, samo im treba dati gde da ih primene. Interesovanje za poljoprivredu opada rapidno zbog stalnog nipodaštavanja poljoprivrede (bilo koje vrste), mladi beže u velike gradove (a tamo su univerziteti, zar ne?). Veoma je negativno mišljenje o univerzitetskim centrima u malim mestima (na kojima se zasniva uspeh poljoprivrede u Austriji, Nemačkoj, Holandiji – ’doći na noge’ mladim proizvođačima).”
„Često roditelji navode svoju decu da odlaze u velike gradove (’tamo ima bilo kakvog posla’), žrtvujući njihovu budućnost i svoje finansije. Česte prevare kod otkupa poljoprivrednih proizvoda i slaba obrazovanost onih koji ostaju na selu potpomažu ovaj proces.“
Koja bi bila vaša poruka svim budućim studentima koji žele da izučavaju organsku proizvodnju hrane?
„Mladi treba prvo da upisuju ono što žele, ali da se vrate na svoja ognjišta gde će baviti proizvodnjom na jednom višem nivou, što je kod organske proizvodnje izraženo povećanim profitom. Ljudi koji završe fakultet mogu da se bave proizvodnjom i preradom, ne moraju nužno prodajom svežeg proizvoda.”
„Prerađeni proizvodi su mnogo skuplji, duže se prodaju, a mladi ljudi su inventivni i ugrađuju nove vrednosti u proizvode (razne vrste džemova, suvo voće). Moja poruka mladim inženjerima je da uzmu sudbinu u svoje ruke, koriste iskustva drugih, ali da se stalno usavršavaju u svojoj struci i da nesebično savetima pomažu početnicima i svojim kolegama, jer to će biti ljudi sa kojima će se družiti u budućnosti u dobru i zlu. Administraciju stvorenu da im zagorčava život da ignorišu. Da sami proizvode a zajednički prodaju.“
Autorka teksta i fotografija: Mirjana Tadić
Komentari