Dvogodišnjim usevima potreban je hladan tretman kako bi prešli iz vegetativne u reproduktivnu fazu. Bez ovog podsticaja dvogodišnje biljke neće da cvetaju, čak i ako se uzgajaju pod kontrolisanim uslovima (svetlost, temperatura, vlaga) koji bi normalno obezbedili cvetanje.
Vernalizacija biljaka pomaže u sprečavanju biljke da počne da cveta u doba godine kada vremenski uslovi ne podržavaju oprašivanje i reproduktivni razvoj. Količina vremena potrebna za vernalizaciju je kumulativna, ali ne nužno uzastopne prirode, počevši od jeseni kada temperature počinju da padaju i eventulano nastavljajući se do proleća.
Tri kriterijuma moraju da budu zadovoljena kako bi se uspešno formiralo seme dvogodišnjeg useva. Prvo, biljke moraju da budu odgovarajuće veličine za vernalizaciju. Drugo, usev treba da bude izložen određenoj temperaturi tokom odgovarajućeg vremenskog perioda kako bi se ispunili zahtevi za vernalizaciju. I treće, biljke treba da prežive zimu i da izbegnu bolesti kako bi cvetale i formirale seme.
Možda vas zanima
Većina dvogodišnjih biljaka mora da dostigne određenu minimalnu veličinu ili starost pre nego što postanu spremne za cvetanje. Sa druge strane, prevelike biljke podložne su problemima tokom vernalizacije. Biljke u punoj veličini mogu da budu osetljive na povrede od hladnoće, gde oštećenja mogu da spreče rast cvetne stabljike. Velike biljke, posebno korenski usevi, često su sklonije pucanju, što ih čini podložnijim bolestima i trulenju i manje su šanse da prežive dovoljno dugo da bi proizvele zrela i zdrava semena.
Različite biljne vrse, pa čak i sorte unutar vrste, razlikuju se po dužini vremena i temperaturnim uslovima koji su potrebni za vernalizaciju. Generalno, izloženost temperaturama ispod 10 stepeni tokom 8 do 10 nedelje je dovoljna da podstakne cvetanje kod većine dvogodišnjih povrtarskih kultura.
Većina dovogodišnjih biljaka ima optimalan opsteg temperature za vernalizaciju. Ako su temperature iznad ili ispod ovog optimalnog raspona, ali i dalje unutar većeg raspona prikladnog za vernalizaciju, biljkama će biti potreban duži period izlaganja tim temperaturama da bi započele cvetanje.
Na primer, za šargarepu koja se čuva na temperaturi od 2 do 5 stepeni očekuje se da će da dostigne reproduktivnu fazu za, otprilike, šest do osam nedelja. Međutim, u bašti u kojoj temperatura oscilira iznad i ispod ovih optimalnih temperatura, vernalizacija može da zahteva i više vremena. Ako je šargarepa izložena temperaturama ispod 15 stepeni, ali ne dosledno unutar idealnog raspona od 2 do 5 stepeni, cvetna indukcija može da traje 10 nedelja i duže.
Budući da se ukupno trajanje izloženosti hladnoći ne mora odvijati neprekidno, hladne jesenje noći i proletni dani doprinose procesu vernalizacije. U stvari, neke dvogodišnje biljke mogu da se navedu da cvetaju samo po hladnom vremenu ranog proleća, pod uslovom da su biljke dovoljno velike da budu prihvatljive za vernalizaciju. Kod mnogih useva, veličina ili starost biljke utiču, ne samo na to može li se vernalizacija nastaviti, već i na to koliko će trajati. Mlađim biljkama uglavnom je potrebno duže izlaganje hladnoći od zrelih biljaka pre nego što procvetaju.
Sposobnost dvogodišnje biljke da preživi zimu je jednako važna u uzgoju dvogodišnjih biljaka za seme. Na primer, keleraba može da preživi zimu u regiji gde temperatura padne na približno -9 stepeni samo jednu ili nekoliko noći, ali verovatnoća preživljavanja zime se smanjuje ako se ista biljka uzgaja u regiji koja ima duži vremenski period te iste niske temperature.
Korisno je znati da uspešna vernalizacija inicira proces cvetanja i razvoj cvetnice. Međutim, vidljivi stepen cvetanja možda neće biti odmah vidljiv. Efekti vernalizacije biće vidljivi tek kasnije u vegetacijskoj sezoni.
Metode vernalizacije
Biljke se mogu vernalizirati u zemlji, tamo gde vremenski uslovi zadovoljavaju hladne potrebe određene sorte. Ali, u regijama u kojima se ti uslovi prirodno ne javljaju, biljke se mogu vernalizirati u skladištu.
Vernalizacija useva u skladištu podrazumeva iskopavanje biljaka, njihovo skladištenje u pravim uslovima i ponovnu sadnju sledeće sezone, kako bi cvetale i proizvele seme.
Tamo gde uslovi dozvoljavaju, vernalizacija u zemlji je najjednostavnija metoda proizvodnje semena dvogodišnjih biljaka. U klimatskim uslovima gde postoje male šanse da će biljka da izmrzne, dvogodišnji usevi se obično ostavljaju da rastu do tržišne zrelosti u svojoj prvoj sezoni. U područjima gde je zima jaka, često se sade kasnije nego što bi se inače sadile za konzumiranje, zato što manje i mlađe biljke bolje podnose zimske temperature. Dodatno, biljke se mogu zaštiti malčem od slame ili lišća. U područjima gde zimi ima snega, on može delovati kao izolator od hladnoće.
Dvogodišnji usevi koji se vernalizuju u bašti mogu da se ostave na mestu gde su posejani ili se mogu iskopati i ponovo zasaditi na odgovarajućem razmaku za njihovu drugu sezonu rasta, uzimajući u obzir veličinu biljaka kada seme postaje zrelo. Mogu da se premeste u jesen, pre vernalizacije, ili u proleće, kada se mogu ukloniti biljke koje su podlegle zimskim uslovima.
U slučaju korenskih useva, ovaj korak može da posluži i kao prilika da se proveri koji je koren dobar, a da se uklone oni koji nisu.
U područjima u kojima vernalizacija ne može da se odvija u zemlji, biljke moraju da se uskladište, a mogu se držati u podrumu, u negrejanoj prostoriji koja zadovoljava temperaturne zahteve za vernalizaciju useva ili u hladnjači.
Nakon skladištenja, biljke se ponovo sade sledećeg proleća kako bi procvetale i dale seme. Ova metoda se često primenjuje kod useva poput repe, šargarepe i luka, ali uz malo više napora može da se primeni i na druge dvogodišnje kulture koje nisu korenskog tipa, poput blitve i kelerabe.
Izvor: Mother earth news
Komentari