Stajsko đubrivo već vekovima se koristi za ishranu zemljišta. Iako sa razvojem industrije mineralnih đubriva postoji tendencija smanjenja njegovog korišćenja, stajsko đubrivo je ipak nezamenjiv izvor hranljivih materija i mikroorganizama.
Naša sagovornica, mr Mirjana Zdravković, šef Laboratorije Instituta za zemljište, ispričala nam je da je: „đubrenje stajskim đubrivom jedan od najstarijih načina đubrenja zemljišta. Kroz istoriju zna se da se stajsko đubrivo koristilo na razne načine i u raznim poljima. Pre nekoliko stotina godina čak se koristilo i koštano brašno i neki drugi nusproizvodi nastali pri preradi mesa. Tvrdilo se da ta organska materija, kada se unese u zemljište, povoljno deluje na razvoj useva”.
Organski otpad – gde s njim ako nije za đubrivo?
Možda vas zanima
„Iako poljoprivrednici znaju značaj stajskog đubriva, poslednjih tridesetak do četrdeset godina u našoj zemlji došlo je do naglog razvoja industrije mineralnih, odnosno veštačkih đubriva. U tom periodu upotreba stajskog đubriva postala je marginalizovana i navažna. Stvorilo se mišljenje da je upotreba mineralnih đubriva povoljna za prinose u poljima.”
„Transport stajskog đubriva je skuplji, a potrebna je i veća radna snaga, pa se i zato često odustajalo od njegove upotrebe. Zbog svega toga, upotreba stajskog đubriva u našoj zemlji bila je zapostavljena.”
Kompostiranje – najbolji način da iskoristite organski otpad i dobijete organsko đubrivo!
„Međutim, o značaju stajskog đubriva za kulture i za zemljište nije potrebno mnogo pričati. Ono, pored toga što je izvor hranljivih materija, azota, fosfora i kalijuma, najvažnijih hranljivih materija neophodnih za razvoj bijlke, bogato je i mikroorganizmima i bakterijama, koje su za zemljište veoma poželjne.”
Pre nekoliko stotina godina čak se koristilo i koštano brašno i neki drugi nusproizvodi pri preradi mesa. Tvrdilo se da ta organska materija, kada se unese u zemljište, povoljno deluje na razvoj useva.
„One doprinose dobroj mineralizaciji u tom zemljištu. To su procesi u kojima se transformišu te materije koje bi biljka trebalo da usvoji. Na taj način povećava se biogenost, biološka i mikrobiološka populacija u zemljištu.”
Čuvanje stajnjaka
„Inače, stajnjak se vrlo često nepravilno čuva u našim domaćinstvima. Njega bi trebalo čuvati na gomilama koje su veličine 1,5 do 2 metra u visinu. Ne treba praviti veće gomile, niti manje, kod kojih dolazi do izuzetno brzog procesa fermentacije, odnosno razgradnje stajnjaka.”
„To je praćeno povišenom tempetarurom, gde gomila može da se zagreje čak do 60 ili 70 stepeni. U tom slučaju, možete da imate velike gubitke azota iz stajskog đubriva. U slučaju kada čuvate đubrivo na gomili visine 1,5 do 2 metra, dolazi do takozvanog hladnog sagorevanja, pa se mnogo bolje čuva i azot i kompletna organska materija u stajnjaku.”
„Inače, stajnjak bi trebalo da zgoreva najmanje 5 do 6 meseci, a u nekim slučajevima i 7 do 8, da bi se dobilo kvalitetno đubrivo, koje se posle rastura na njive.”
„Nije pogodno rasturati svež stajnjak. Nekada poljoprivrednici veoma koncentrovan stajnjak, kakav je recimo konjski ili ovčiji, koriste za tople leje. Onda on može da se koristi i doprinosi ranoj proizvodnji. U svim drugim slučajevima potrebno je unositi stajsko đubrivo onda kada je zgorelo, jer je korišćenje hranljivih materija tada mnogo mnogo bolje.”
Primena stajnjaka
„Kada je reč o količinama koje je potrebno razbacivati, važno je reći da nekada može i da se pretera. Recimo, 10 do 20 tona stajnjaka bilo bi vrlo preporučljivo svake treće do četvrte godine da se unese u zemljište.”
Stajnjak bi trebalo da zgoreva najmanje 5 do 6 meseci, a u nekim slučajevima i 7 do 8, da bi se dobilo kvalitetno đubrivo, koje se posle rastura na njive.
„Stajnjak ima produženo delovanje. On nije kao mineralna, veštačka đubriva, kod kojih se sva količina hranljivih materija iskoristi u toku jedne godine. Stajsko đubrivo deluje i po nekoliko godina, jer kalijum kao element kompletno je pristupan u prvoj godini. Azot svega 50%, a fosfor čak i niže.”
„Međutim, ako imamo slučajeve da gajimo višegodišnje biljke, a zemljište je pre toga bilo loše strukture, nije bilo kvalitetno ili je dugo bilo van poljoprivredne proizvodnje, trebalo bi da se unesu mnogo veće količine. To su takozvane meliorativne količine. Sada govorim o količini od 40 do 50 tona stjanjaka.”
„U tom slučaju on se unosi na većoj dubini, od 40 do 60 centimetara. U prvom slučaju stajnjak je najbolje unositi na dubini od 15 do 20 centimetara da bi njegovo iskorišćenje bilo potpuno.”
Sagovornica:
mr Mirjana Zdravković, šef Laboratorije Instituta za zemljište
Komentari