U sistemu sertifikovane organske proizvodnje, glavni pokretač projekta je naravno kompanija, koja kao nosilac grupnog sertifikata zastupa interese kooperanata. Neposrednu komunikaciju sa kooperantima obavlja interni kontrolor projekta u organskoj proizvodnji. Evo šta sve možete da očekujete od saradnje sa internim kontrolorima.
Kontrolor u organskoj proizvodnji je strateški partner
Interni kontrolor projekta organske proizvodnje je dužan da svakom proizvođaču dodeli šifru, koju svako domaćinstvo ima za sebe. Dalje, ta šifra služi kao jedini izvor raspoznavanja (usled promene setvene strukture, vlasnika…) prilikom kooperacije i prilikom kontrola od strane sertifikacionih kuća.
Možda vas zanima
Zatim, interni kontrolor otvara odeljak, za svakog farmera posebno, koji se sastoji od sledećih dokumenata: knjige polja (podaci o površinama, domaćim životinjama, đubrenju, tretiranju dozvoljenim sredstvima), karta polja (sva polja sa graničnim površinama), interne kontrole (koje se rade u okviru grupe), i ugovor kompanije sa kooperantom.
Kako do sertifikata u organskoj proizvodnji?
Najbitnija stvar na kojoj se temelji cela priča je odnos kontrolora i kooperanta, koji mora biti izgrađen na apsolutnom poverenju, gde je kooperant dužan da vodi evidenciju o svim aktivnostima na farmi (datum rasturanja stajskog đubriva, količina, dozvoljena sredstva za tretiranje…), bez ikakvih skrivenih ili nedozvoljenih aktivnosti.
Kontrolor je tu da praktično da uputstva kada, šta i kako treba uraditi. Kooperanti uglavnom na početku proizvodne godine dobijaju detaljan plan sa okvirnim datumima za određenu aktivnost, a kasnije se sa kontrolorima konsultuju oko konkretnih datuma i količina.
Kompanija koja drži sertifikat nije u obavezi (ali poželjno je, da bi imala punu kontrolu nad proizvodima) da nabavlja stajnjak (sa farme ili peletirani) ili sredstva za tretiranje voća koja su dozvoljena po standardima organske proizvodnje za Evropu i Severnu Ameriku. U tim situacijama, kooperant je dužan da se konsultuje sa kontrolorom, da bi se sve izvelo na zadovoljavajući način za obe strane.
Takođe, najbitnija stavka u celom ovom procesu jeste trud kompanije koja drži sertifikat da konstantno radi na usavršavanju svojih farmera, u pogledu agronomskih znanja ili inovacija iz oblasti poljoprivredne tehnike, angažujući stručne predavače iz različitih naučnih oblasti vezanih za poljoprivredu.
Poljoprivredne savetodavne stručne službe su otvorene za saradnju, te se edukacije mogu održavati u saradnji sa njima, ili se nalaze odgovarajući predavači sa velikim praktičnim iskustvom u toj oblasti, da bi novostečena znanja farmeri lako i brzo primenili.
Komentari