Zemlja je mokra, a morate u vrt da biste ga plevili, sadili sledeće kulture ili orezivali, jer biljke neće da čekaju. Šta raditi?
Ukoliko se desi duži kišoviti period, jedina stvar koja baštensku zemlju može da ošteti brže nego bilo šta drugo jeste da je gazite i sabijate dok je mokra. Takođe, ne preporučuje se da kopate zemlju dok je mokra.
Jedno od rešenja su gredice
Zemljištu je potrebno i nekoliko godina da se oporavi od kopanja i zbijanja, a mokro tlo je mnogo lakše sabiti od suvog ili vlažnog.
Možda vas zanima
Jedno od rešenja su takozvani podignuti „kreveti“ ili gredice.
Reč je o ograđenom prostoru sa izdignutom zemljom, dovoljno velikom da nemate potrebe da kročite u njega, a da možete da dohvatite sve biljke. To znači da možete da dođete do sredine s bilo koje strane.
Baštovani su uvek u poslu i stalno sade biljke, orezuju ili pleve korov. Ipak, i do gredica treba doći. Ovde je rešenje postavljanje nekoliko dasaka, što će vam omogućiti da svoju težinu rasporedite na veću površinu i da gotovo ne dolazi do zbijanja mokre zemlje po kojoj hodate.
Ako je tlo zbijeno, nakon što se osuši dodajte kompost ili stajnjak
Gaženje ili obrađivanje mokre zemlje sabija čestice tla, što istiskuje vazduh i otežava prodiranje vode nakon što se zemlja isuši. Takođe, koreni biljaka će se boriti da prodru kroz takvu zemlju.
Ako je tlo u vašoj bašti zbijeno, nakon što se malo osuši, počnite da dodajete organske materije, kompost i stajsko đubrivo. Samo ih rasporedite po površini zemlje, a mikro flora i fauna će to obraditi.
Mokroj zemlji treba više vremena da se zagreje, pa je bolje da ništa ne sadite dok se ne prosuši, a posebno biljke koje su toploljubive, poput paradajza. Takođe, nemojte nikako da malčirate mokro tlo, jer će ono još dugo ostati mokro i hladno.
Kako biste proverili da li se zemlja dovoljno osušila, dovoljno je da iskopate malo zemlje i da je stisnete u ruci. Ako se formira blatnjava loptica – nije spremna. Ukoliko se raspadne – onda možete da radite.
Izvor: Organic gardener
Komentari