Foto: BaštališteU zavisnosti od veličine problema, možda biste trebali da razmislite o pravljenju potpornih zidova kako biste zadržali tlo na mestu. Ali, svakako, sva ogolela mesta treba odmah prekriti. Trava neće da raste na mnogim padinama, ali postoje lepe biljke koje će i tamo uspeti.
Na primer, paprat i druge biljke koje upijaju vlagu mogu da se koriste za upijanje vode pre oticanja.
Zimzelen
Zimzelen je trajnica koja može da naraste do 25 cm. Spada u nivo niskog rastinja i njabolje uspeva na vlažnom zemljištu. Listovi su zeleni tokom cele godine, a ima i lekovita svojstva i koristila se u narodnoj medicini. Idealna je biljka za manje parcele i bašte.
Forzicija
Postoji najmanje 11 vrsta forzcija koje biste mogli da uzmete u obzir da zaustavite eroziju tla. Reč je o listopadnom grmu koji ima karakteristične žute cvetove. Cveta već u februaru, kada većina biljaka još uvek nema ni list ni cvet, pa je predivan dekor i za manje i za veće parcele. Takođe, može da se upotrebi po obodu, kao živa ograda.
Plamenac
Plamenac je trajnica i kada se primi više ne morate da brinete o njemu. Voli sunce i često se može videti u kamenitim vrtovima. Idealan je za manje bašte. Formira predivan tepih od lišća i ljubičastih, ružičastih, plavih ili belih cvetova, koji pomaže zadržavanju zemlje na mestu. Postoji preko 67 vrsta koje se razlikuju po veličini i vremenu cvetanju, a često se sadi zbog duge sezone cvetanja.
Dunjarica
Možda vas zanima
Dunjarica je niska ukrasna biljka i vrlo otporna puzavica. Odgovara joj osunčano mesto, a može da uspeva i u polu senci. Najbolje vreme za sadnju je jesen. Odično podnosi sadnju na padinama koje je teško održavati košenjem, a idealno mesto joj je uz potporne zidove.
Jako je skromnih zahteva i vrlo otporna. Na proleće cveta, a tokom leta proizvodi crvene bobice. U vreme cvetanja posebno je interesantana pčelama, leptirima, a u vreme donošenja plodova – pticama, što je benefit ove biljke za svaku organsku baštu.
Postoji još mnogo biljaka uz pomoć kojih možete da zaustavite eroziju tla i da ulepšate parcelu na kojoj radite i sadite povrće. Razmislite o potrebama biljaka u odnosu na područje gde želite da ih posadite, kako biste napravili najbolji izbor.
Izvor: Garden lovers club
Komentari