Po obrazovanju psiholog, ali uz pomoć oca agroekonomiste, Momčilo (28) je sa sestrom Tijanom (31) u rodnom Prokuplju osnovao firmu za proizvodnju i preradu organske hrane. Nekoliko godina kasnije, iskoristili su priliku da poslovanje unaprede uz pomoć tunela za duboko zamrzavanje voća koji omogućava da voćka zadrži što više nutritijenata odmah po branju.
U pitanju je tunel tj. hladnjača, koja omogućava zamrzavanje pri temperaturama od čak minus 35 stepeni, a Paunovići su je kupili uz pomoć novca koji su bespovratno dobili od Evropske unije.
Možda vas zanima
Projekat EU PRO, program Evropske unije za razvoj preduzeća u nerazvijenim opštinama Srbije, odobrio je firmi „Frutorg“ iz Prokuplja 27.000 evra za unapređenje biznisa. Ta sredstva Momčilo i Tijana su uložili upravo u tunel za duboko zamrzavanje koji im omogućava da robu brže prerade i da je bolje plasiraju na tržištu.
Organska proizvodnja – Paunovići proizvode isključivo organsko voće
Ova porodična firma iz Prokuplja usmerena je isključivo na organsku proizvodnju. Momčilo nam je objasnio koja je to razlika između organske i neorganske proizvodnje:
„Tretiranje biljaka u organskoj proizvodnji radi se sredstvima koja su registrovana kao organska, i kao takva ne predstavljaju nikakav štetni uticaj na ljudsko zdravlje“.
Istakao je i da se nažalost ne zna dovoljno o bioproizvodnji. Tako se jabuka, koja nije organska, prska oko trideset puta. Dok je u organskoj voćki ostatak pesticida – nula. Naravno, i organsko voće se tretira na određen način, ali jasno propisan i neškodljiv.
„Organska proizvodnja podrazumeva i da održavate biodiverzitet. Šta to znači? Ako plod napadne vaš, a vi je uklonite, onda bubamare nemaju šta da jedu. Narušavate ekosistem.“, otrkiva Miloš.
Naravno, obrane voćke dalje ulaze u proces obrade, odnosno razvrstavanje, pranje, pakovanje…. Zatim sledi zamrzavanje, koje je za poslovanje porodice Paunović ključno.
Izvoz u Evropu je porastao tokom pandemije
Organsko voće izvoze u Evropu. Srećom, pandemija im nije poremetila poslovanje
„Ispostavilo se da Evropljanin može da se odrekne luksuznog automobila, ili skupog letovanja, ali da neće da pravi kompromise kada je u pitanju zdrava hrana. Šta više, izvoz organske hrane u Evropu porastao je tri puta tokom pandemije.”
Jagode i višnje, koje proizvode Paunovići, koriste se u pekarskoj i konditorskoj industriji. Dok se dunja i suva šljiva u inostranstvu mahom koriste za pravljenje kašica za decu.
Govoreći o zdravim i bezbednim uslovima proizvodnje hrane, Momčilo dodaje:
„Neverovatno mi je da ima ljudi koji ne veruju u klimatske promene. Ja bih ih doveo ovde da vide: nekada je berba trajala mesec dana, svakog voća, a danas – ukoliko za deset dana ne oberete sve što imate, ostaćete bez ičega.“
Nešto moramo da promenimo, zaključuje ovaj mladi čovek koji je svojim primerom dokazao da je to i moguće.
Evropska unija je donirala 230 miliona evra za poljoprivredu i bezbednost hrane u Srbiji od 2000. godine. Podizanje konkuretnosti, standarda bezbednosti hrane i čuvanja javnog zdravlja, poštovanje dobrobiti životinja i standarda zaštite životne sredine – glavni su pravci pomoći EU ovom sektoru. IPARD (Instrument pretpristupne pomoći za ruralni razvoj) jeste vodeći program u ovoj oblasti, u okviru kog je za Srbiju izdvojeno 175 miliona evra u periodu između 2014. i 2020. godine, uz još 55 miliona evra nacionalnog sufinansiranja, a namenjen je poljoprivrednim proizvođačima.
Komentari