U kruševačkom kraju mnogi se vraćaju uzgoju starih sorti voća koje su se na našim prostorima gajile od davnina. Osim što su zdravije, autohtone sorte su i otpornije, a „mane“ su im često manji prinos i ne tako privlačan izgled kakav imaju one hibridne. To naravno nije pravilo, jer i stare sorte mogu da iznenade i po prinosu i izgledu, ali ono što jeste pravilo je da uspevaju i bez hemijskog tretiranja.
Seosko domaćinstvo u Bošnjanu, na 15-tak kilometara od Kruševca, Jasmina i Angelina nasledile su, a osim stare kuće koju su sačuvale u znak sećanja na svoje pretke, čuvaju i staru jabuku šumatovku koju je još njihov deda posadio kad mu se prva unuka rodila, pre više od pet decenija.
-Ta jabuka je pored ograde, do puta, deda se uvek hvalio da voće ne prska jer želi da mu unuci i unuke jedu zdravo. To kad rodi, saviju se grane od tereta, a videla nije nikad hemikaliju. Živimo u inostranstvu, beru komšije da ne propadne, budu sitnije kad prerode ali su preukusne, blago kiselkaste, dobre i sveže i za pitu i za kompot. Stavljaju ih i u zamrzivač, da ima i za nas kad dođemo. Selo je to, skoro svako imaju jabuku u dvorištu, ali ova se posebno svima sviđa- kažu one.
Milan je mlad poljoprivrednik, bavi se proizvodnjom jagoda, od toga živi cela porodica, a u dvorištu je, za lične potrebe, zadržao voće koje je još njegov pradeda zasadio.
– Stara trešnja baš rađa, kruške i jabuke manje, ali ne diram ih, ne traže neku posebnu negu, prskam ih jednom, dva puta i to je to. Nije to neka hemija, opere to prva kiša. Deca jedu zdravo voće, a ono što ostane napravimo kompot, sve se to lepo pasterizuje i imamo sve do proleća. To kako to voće miriše i kakav ukus ima, nema nikakve sličnosti sa onim koje se prodaje u marketima. Još kad se naparvi neki voćni kolač pa ubace i domaća jaja, to nema cenu- tvrdi ovaj mladi domaćin.
A krupni plodovi lepe boje i osenčenosti, oni koji se nude u marketima ali i na zelenim pijacama, ne mirišu baš tako i nemaju tako dobar ukus, ali zato imaju visoku cenu. Reprezentativan izgled tog voća zapravo je rezultat nekontrolisane upotrebe raznih pesticida bez kojih, kako danas mnogi tvrde, ne može da opstane ništa.
A da voće itekako može da opstane bez hemikalija, podseća i Goran Antić iz Ljubave kraj Kruševca, vlasnik Porodičnog rasadnika „Antić“.
-Za autohtone sorte voća dovoljna su dva, tri prskanja i to slabijim insekticidima, čisto da bi se biljkama pomoglo da se lakše razvija. Selekciju tu radi priroda, bez uticaja čoveka, i ono što ostane i opstane, sigurno je mnogo zdravije od hibridnog voća- kaže Antić, naglašavajući da su za razliku od novih, plodovi starih sorti otporni na razne bolesti, te da je prednost i to što kad jednom počnu da rađaju, te sorte daju plodove svake godine.
Prema njegovim rečima, interesovanje za stare sorte voće je sve veće.
– Ovo se naravno ne odnosi na one koji voće uzgajaju za dalju prodaju, tim proizvođačima je važno da voće ima lep izgled, da su prinosi veliki, da dobiju pet vagona po hektaru, da to voće bude konkurentno za izvoz. Stare sorte se sade uglavnom za lične potrebe – navodi ovaj rasadničar.
U dvorištima, baštama, na njivama i oko vikendica, poslednjih godina ponovo se mogu videti jabuke kožare, kolačare, budimke, šumatovke, petrovače, šarunke, te kruške karamanke, ječmenke, lubeničarke, vodenjače….Reč je otpornim i pre svega ukusnim sortama voća.
–To voće puno je vitamina i možete bez bojazni da ga jedete sa korom, za razliku od hibridnih sorti koje i kad ogulite, opet ne možete biti sigurni da li su i koliko zatrovane– tvrdi naš sagovornik.
Prema njegovim rečima, sadnice starih sorti voća su organski proizvedene, bez upotreba hemijskih preparata i đubriva, a na trištu je u ponudi 40-tak sorti različitog voća.
–Interesovanje je sve veće, ljudi hoće organske proizvode, da svakog momenta mogu u svom dvorištu da uberu plod koji je zdrav, a ako posadite različito voće, imaćete šta da uberete od maja pa čak do polovine novembra– navodi on.
Podseća i na to da hibridne sorte imaju kratak vek, a da stare mogu da „žive“ i do 100 godina.
–Hibridne sorte iz godine u godinu daju sve veći prinos, to voće se prska i do sedamnaest puta godišnje i nakon 10 do 15 godina mora da se iskrči. Stare sorte, koje su nekada krasile dvorišta naših baka i deka, opstaju mnogo duže. O ukusu i mirisu tog voća da i ne govorimo. Pamte to oni malo stariji- priseća se Goran.
Pored starih, domaćih sorti voća, kao voće koje se ne prska, Antić preporučuje i aroniju, godži bobice, dren i ribizlu. Interesantna je i japanska kaki jabuka koja je, prema njegovim rečima, izuzetno otporna, ne traži hemijsko tretiranje, a plodovi opstaju i na temperaturama ispod nule. Jedno takvo drvo krasi dvorište ovog domaćina, gde i u sada, usred zime, može da se uberu ove jabuke zanimljive boje, oblika i posebnog ukusa.
Komentari