Organska proizvodnja šipka VRLO RENTABILNA – svoje plodove plasira u Evropsku Uniju

Organska proizvodnja šipka VRLO RENTABILNA – svoje plodove plasira u Evropsku Uniju

Proizvodnja ne toliko uobičajenih kultura sve je više zastupljena među poljoprivrednicima, naročito među onima koji uzgajaju biljke po organskim principima. Pisali smo o organskim proizvođačima koji gaje matovilac i azijski miks, čičoku, bamiju i celer rebraš, a danas smo razgovarali sa Karoljem Feketeom koj se u Novom Kneževcu na površini od čak 50 hektara bavi organskim uzgojem šipurka ili šipka.

ŠipakFoto:Karolj Fekete

Šipak uspeva i na slabijem kvalitetu zemljišta

Pitali smo našeg sagovornika zašto se odlućio upravo za uzgoj te biljke.

„Za šipak sam se odlučio zato što imam sigurno i poznato tržište, a i rizik kod proizvodnje šipka je manji što se tiče zemljišnih uslova, jer dobro uspeva i na slabijem kvalitetu zemljišta, kao i klimatskih uslova i ekstremnih klimatskih uslova koji se često javljaju u poslednje vreme – visokih temeratura i suša“ objašnjava ovaj proizvođač.

Proizvodi 3 sorte: ranu sortu Laksa, srednje kasnu sortu Šmit ideal i kasnu sortu Inermis. Takođe proizvodi i sadni materijal, to jest sadnice za ove pomenute sorte. Upitali smo ga koji je najveći problem koji se javlja u proizvodnji šipka.

„Najveći problem kod uzgoja šipka je hladno i suvo proleće, jer se javlja neujednačeno cvetanje a zbog toga se javlja i neujednačeno zrenje.  Problem je takođe ekstremno visoka temperatura zbog čega plod jako brzo gubi vodu i tako dobijamo smežurane plodove naročito kod rane sorte“, rekao je Fekete za AGROmedia portal.

Za jedan hektar u prvoj godini ulaganje u proizvodnju šipka iznosi 1500 evra

Ističe da šipak zahteva umerenu klimu sa dosta padavina u prolećnom periodu. Dobro uspeva i na slabijim tipovima zemljišta, s tim da zemljište ne treba da bude previše alkalno i da nema velike koncentracije soli.

Parcela pod šipkomFoto:Karolj Fekete


„Za jedan hektar u prvoj godini ulaganje je 1500 evra, u drugoj godini 700 evra, i u trećoj godini 700 evra. Nakon treće godine kada počinje rod, povećevaju se troškovi zbog berbe koja iznosi 350 evra po hektaru. Troškovi su za naredne godine isti kao poslednje navedeni“, govori o troškovima proizvodnje šipka naš sagovornik.

Svoje proizvode plasira u vidu ploda, sirovine za dalju preradu, za Evropsku uniju kao organski proizvod. Proizvodnju šipka ocenjuje kao vrlo rentabilnu.

Danas ovaj proizvođač stoga uzgaja samo šipak, a ranije je proizvodio semensku robu – arpadžik, seme luka, seme salate.


Komentari

E-KNJIGA

Vodič za uspešno gajenje borovnica