Stalno unapređivanje proizvodnje kroz uvođenje novih poljoprivrednih kultura i razvoj prerade istih, vodi ka uspešnosti. Upravo je to učinila naša današnja sagovornica Irina Avdalović koja se u vojvođanskom mestu Padej bavi organskom proizvodnjom ratarskih i povrtarskih kultura, kao i njihovom preradom, a svoju delatnost je proširila i na uzgoj lekovitog bilja.
Foto:Irina AvdalovićOrganske proizvođače na početku čekaju brojni izazovi
„Proizvođač se već na samom početku susreće sa raznim izazovima: od obimne dokumentacije koja mora da se vodi, preko vremenskih uslova od kojih zavisi, do povećane radne snage koja je s obzirom na ručni rad neophodna, a uz sve to mora da se fokusira i na plasman proizvoda uz obaveznu edukaciju još uvek nedovoljno informisanih potrošaca”, istakla je naša sagovornica.
Organsku proizvodnju su, kako kaže, prvo upoznali sa aspekta potrošača: za svakog ko želi poboljšati kvalitet života u svim segmentima, preispitivanje izbora namirnica koje se unose u organizam svakako jeste prvi i najvažniji korak posle kojeg je delimično ili potpuno okretanje organskoj hrani neminovno.
MOŽDA VAS ZANIMA
Vrlo brzo se osete sve dobrobiti: od povećane energije, boljeg varenja, do jačeg imuniteta, i sveukupnog poboljšanja psihofizičkog stanja organizma, istakla je na početku.
Od 2010. godine deo imanja u Padeju su izdvojili i opredelili za organsku proizvodnju, što je, kako kaže, bio prirodan i logičan izbor s obzirom na uviđene benefite, novo tržište kao izazov, ali i želju da svojim radom doprinesu unapređenju životnog ambijenta. O tada za njih novom načinu proizvodnje su se informisali putem stručne literature, poseta sajmovima i predavanjima, kao i direktnim kontaktima sa domaćim stručnjacima.
Tržište dobro reaguje na pasulj, od kokičara prave organske kokice
Našu sagovornicu smo upitali zbog čega se odlučila za proizvodnju pasulja i kukuruza kokičara.
„Prilikom izbora kultura, od samog starta biramo one koji su se dobro pokazale na našem podneblju, prilagođavamo se situaciji na terenu, poštujemo plodored, konsultujemo se sa strukom i pratimo situaciju na tržištu. Tržište povoljno reaguje na pasulj, a s obzirom da imamo proizvodnju organskih kokica na maslinovom ulju, kukuruz kokičar je kao ključna sirovina neizostavan na našim poljima”, priča Avdalović.
Foto:Irina AvdalovićKako kaže, svaka kultura zahteva određene mere, a u organskoj proizvodnji je to deset puta teže. Kritični momenti za ove kulture su nicanje, porast, oplodnja, nalivanje zrna kada su osetljive prema spoljnim faktorima, ugrožava ih niska vlažnost vazduha i visoka temperatura. Doduše, ističe, ne zahtevaju svakodnevni rad kao na primer paradajz ali ako su uslovi nepovoljni, mogu dovesti do drastičnog smanjenja prinosa.
U mlinu proizvode speltino, ražano i pšenično organsko brašno
„Pored primarne proizvodnje, bavimo se i preradom, tako da su i organski čajevi i brašna takođe deo našeg asortimana, a koristimo sopstvene sirovine sa naših njiva gde uzgajamo i mentu, kamilicu i šipurak, a od žitarica raž, speltu i pšenicu. Kako se svake godine trudimo da unesemo novine u našu proizvodnju, tako smo odlučili da u mlinu krenemo sa proizvodnjom sertifikovanog organskog brašna, isključivo od visokokvalitetnih žitarica koje gajimo na našem imanju. Trenutno proizvodimo nutritivno bogato speltino brašno, brašno od čiste organske pšenice i superzdravo ražano brašno”, govori o svojoj proizvodnji ova poljoprivrednica.
Svoje proizvode pod brendom “orgaNika” plasiraju kroz trgovinske lance poput Merkatora, Idee i DM-a, kao i kroz male prodavnice zdrave hrane, a odnedavno su se okrenuli i online shop-u.
Pozitivno iskustvo sa uzgojem čičoke
Irina Avdalović je bila prva koja je počela sa proizvodnjom organske čičoke u Srbiji. Sa njom smo porazgovarali i o ovoj kulturi.
„Kada smo krenuli sa proizvodnjom organske čičoke, ova višegodišnja biljka je bila skoro nepoznata na našem tržištu, međutim vrlo brzo je pronašla put do potrošača. Rukovođeni idejom da je približimo ljubiteljima organske hrane, na svako pakovanje smo ubacili nekoliko recepata za obroke sa čičokom, a putem društvenih mreža i sajmova smo kupce informisali o benefitima konzumiranja niskokalorijskog “zdravog krompira” kao prirodnog leka za dijabetes, holesterol i tako dalje”, naglasila je Avdalović.
Za kraj dodaje da je njihovo iskustvo sa tom biljkom pozitivno, čičoka je veoma zahvalna za uzgoj, ali velika odstupanja od optimalnih uslova će ipak uticati na smanjen prinos.
Komentari (1)
Djuric
2021-07-20 14:23:30
U preradi jeste kljuc, to mnogi poljoprivrednici i organski proizvodjaci ne razumeju, ali kad bi se drzava ukljucila, bila bi druga prica-sve bi islo lakse i brze.
Tanja Prolić, Novinar
2021-07-20 15:04:42
Poštovani,
hvala vam što ste podelili svoje mišljenje sa nama na temu prerade poljoprivrednih proizvoda.
Lep pozdrav,
Agromedia tim