Organska poljoprivreda u Srbiji postaje sve perspektivnija jer može da stvori nova radna mesta za veliki broj nezaposlenih ljudi i obezbedi im pristojne prihode. Ipak, da bi se to postiglo, potrebno je bolje obrazovanje poljoprivrednika i veća pomoć institucija, pre svega države.
Finansiranje organske proizvodnje bila je tema i poslednjeg foruma o organskoj proizvodnji, koji je organizovao Centar za organsku proizvodnju u Selenči.
Možda vas zanima
Cilj je bio da se poljoprivrednici informišu o svim izvorima finansiranja, uključujući podsticaje na nivou države i pokrajine, mogućnost pribavljanja novca iz inostranih fondova, kao i kredite finansiranja koje nude banke, kaže Jozef Gašparovski, predsednik Centra u Selenči.
Organska proizvodnja nije za one koje zanima samo profit
Činjenica je da se najveći broj poljoprivrednika i dalje oslanja na sopstvena sredstva jer se ne usuđuju da se dugoročno zadužuju. Oni smatraju da državne subvencije, koje su za 40% veće u odnosu na konvencionalnu proizvodnju, nisu dovoljne.
Prema mišljenju Gašparovskog, u ovim uslovima poslovanja površine pod organskim usevima ne mogu se povećati do željenih 3-4%, koliko će Srbija morati da ima ako postane članica EU. Do ulaska u članstvo obim organske proizvodnje mora da se poveća minimalno 10 puta.
Predsednik Centra za organsku proizvodnju navodi da se u Selenči već dve godine zaredom organizuju međunarodni poslovni B2B susreti na kojima se mogu povezati proizvođači, prerađivači i kupci organskih proizvoda. Upravo zahvaljujući ovim susretima mnogi su upoznali poslovne partnere s kojima su uspostavili uspešnu saradnju.
Važno je, kaže Gašparovski, da proizvođači postanu organizovana snaga koja će uticati na kreiranje agrarne politike u ovoj oblasti, a koja se u svetu sve više ceni i dobija na značaju.
Organska proizvodnja iz ugla potrošača i proizvođača
Broj hektara pod organskim usevima kod nas je tek nešto veći od 0%, dok su u razvijenim evropskim zemljama ove površine znatno veće i iz godine u godinu još više rastu.
Austrija, Švedska, Estonija i Češka su zemlje gde su organski usevi zastupljeni na gotovo 20% površina. U još 13 evropskih zemalja udeo organske proizvodnje kreće se oko 10%. S povećavanjem površina raste i konkurentnost organske proizvodnje u ovim zemljama. To predstavlja još jednu potencijalnu opasnost za razvoj ovog sektora kod nas.
Autor: A. Milić
Tekst je originalno objavljen u časopisu Poljoprivrednik, br. 2605
Komentari