Egipat se bori sa nedostatkom vode i smanjenjem obradivih površina.
Da li je poljoprivreda bez korišćenja zemlje odnosno hidroponika odgovor?
ČITAJTE...
Poljoprivreda bez zemlje – poznata i kao hidroponika – podrazumeva uzgoj biljaka koristeći vodu bogatu hranljivim materijama bez zemlje i unutar visoko kontrolisanih staklenika.
Hidroponika koristi samo 10 odsto vode potrebne za tradicionalni uzgoj.
Usred nestašice vode i smanjenja obradivog zemljišta, neki mali zemljoposednici u Egiptu prelaze na poljoprivredu bez zemlje, navodi Euronews..
Tehnika koristi supstrate poput peska ili pene, koji značajno smanjuju količinu vode koja je potrebna biljkama.
Takođe smanjuje količinu potrebnog đubriva, koje je jedan od najskupljih poljoprivrednih inputa.
Međutim, stručnjaci upozoravaju da visoki početni troškovi i određena ograničenja useva mogu ograničiti široku upotrebu u afričkoj zemlji.
Šta je poljoprivreda bez zemlje – hidrponika?
Poljoprivreda bez zemlje – poznata i kao hidroponika – podrazumeva uzgoj biljaka koristeći vodu bogatu hranljivim materijama bez zemlje i unutar visoko kontrolisanih staklenika.
Podloge bez zemlje kao što su pesak, šljunak, glina, pena ili sunđer koriste se za podršku korenu biljaka.
ČITAJTE: Hidroponika: Da li povrće može da bude organsko ako se ne gaji u zemlji?
U nekim slučajevima, akvarijumi su priključeni na sistem kako bi se hranljivi životinjski otpad preneo u biljke.
Izveštaj VVF-a iz 2020. pokazao je da hidroponika koristi samo 10 odsto vode potrebne za tradicionalnu kultivaciju. Takođe smanjuje krčenje šuma i minimizira upotrebu pesticida.
Poljoprivreda bez zemlje mogla bi biti spas u područjima sa nedostatkom vode
U Egiptu, agritech startup Plug’n’Grov sada nudi uzgajivačima širok spektar rešenja za poljoprivredu bez zemlje.
„Kultura bez zemlje je tehnika koja nam omogućava da proizvodimo visokokvalitetne useve na veoma precizan i dobro kontrolisan način“, objašnjava šef proizvoda startupa Nouran El Said.
„Hidroponika štedi oko 90 odsto vode koja se koristi u tradicionalnoj poljoprivredi jer podrazumeva zatvoreni sistem koji ne dozvoljava da se voda gubi unutar tla“, objašnjava El Said.
Ovo je od suštinskog značaja u zemlji koja se suočava sa nestašicom vode, a takođe ima i ekonomske koristi jer štedi skoro 60 odsto potrebnih đubriva.
„Za svakog uzgajivača, đubrivo su jedan od najskupljih poljoprivrednih inputa, posebno jer su njihove cene u porastu u poslednje tri ili četiri godine.
ČITAJTE: Hidroponika i aeroponika – savremene tehnike gajenja biljaka
Egipat se suočava sa krizom vode
Plug’n’Grov je jedno od nekoliko agrotehnoloških preduzeća koja su se pojavila u Egiptu poslednjih godina, promovišući ovaj oblik poljoprivrede.
Prema UN, Egipat se suočava sa godišnjim deficitom vode.
Očekuje se da će do 2025. godine biti kategorisana kao oskudna voda, zbog klimatskih promena i brane koju je nedavno izgradila Etiopija na jednoj od glavnih pritoka reke Nil, glavnog izvora sveže vode u Egiptu.
U međuvremenu, obradivo zemljište, koje čini manje od 5 procenata Egipta, smanjuje se zbog urbanizacije. Preostalih 95 posto je pustinja.
„Najkritičniji izazovi sa kojima se suočava budućnost poljoprivrede u Egiptu su smanjenje obradivog zemljišta, zaslanjenost zemljišta i nedostatak vode“, kaže Mona Zajed, profesor poljoprivrede na Univerzitetu Ain Šams.
IDEJE ZA UZGOJ: Pametna upotreba vode: Uzgoj riba u kombinaciji sa hidroponikom
„Ovo je veoma problematično jer moramo da povećamo našu poljoprivrednu proizvodnju kako bismo prehranili naše stanovništvo i ostvarili više prihoda u stranoj valuti kroz izvoz poljoprivrede. Poljoprivreda bez zemlje predstavlja rešenje za ovaj problem.“
Osim svojih ekoloških prednosti, hidroponika obećava brži rast i veću proizvodnju.
„Kada bismo primenili hidroponiju na 10.000 fedana [0,042 km2], mogli bismo da proizvedemo dva miliona tona povrća, što bi činilo skoro polovinu egipatskog poljoprivrednog izvoza i donelo bi skoro 1,2 milijarde dolara [1,1 milijardu evra]“, kaže El Said.
Libija i Jordan: Koliko je veliko rešenje hidroponika u dve najsušnije zemlje na svetu?
Unutar izbegličkog kampa koristeći solarnu energiju i „hidroponiku“ za uzgoj hiljada voća i povrća
„U međuvremenu, ušteđena voda mogla bi da se usmeri na strateške useve, odnosno pšenicu. Dakle, mogli bismo da postignemo sigurnost hrane i ostvarimo više prihoda od naših poljoprivrednih proizvoda.
Egipat je jedan od najvećih svetskih uvoznika pšenice, pošto hleb ostaje glavna namirnica za više od 70 miliona Egipćana.
Poslednjih godina, prekid lanaca snabdevanja pšenicom u vezi sa invazijom Rusije na Ukrajinu u punom obimu izložio je ranjivost Egipta na globalne šokove i pogoršao nesigurnost hrane.
Poljoprivreda bez zemlje je preskupa
Uprkos svojim prednostima, hidroponika se ne može iskoristiti za uzgoj strateških useva, kaže Zaied.
„Nije uobičajeno da se poljoprivredna rešenja bez zemlje primenjuju na useve kao što su pšenica, pirinač, ječam ili kukuruz“, kaže ona.
„Hidroponika se koristi samo za uzgoj lisnatog povrća i nekog jednostavnog povrća. Svi staklenici u Egiptu ili u inostranstvu se koriste u te svrhe.
AEROPONIKA: Prednosti i mane horizontalnih sistema za uzgoj biljaka [+VIDEO]
Još jedan izazov za poljoprivredu bez zemlje je njen visok početak povećati troškove. Prema El Saidu, početni kapital komercijalne hidroponske farme iznosi skoro 3,5 miliona EGP (preko 100.000 evra).
Uz to, „pomaže da se izbegnu mnogi problemi sa kojima dolazi tradicionalna poljoprivreda, kao što su bolesti koje se prenose zemljištem, salinitet zemljišta, dehidracija i visoka temperatura“, kaže Zaied.
Komentari