Na osam parcela i u dva plastenika, gde imaju sav neophodan materijal, opremu i stručnu podršku, pod budnim okom mentora „stanari“ vredno rade i na sopstvenom iskustvu uče kako se gaje organski proizvodi.
Možda vas zanima
U Selenči jedan inkubator radi punom parom. Ne legu se u njemu pilići, niti fazančići, kao u obližnjoj „Ristovači“, jednoj od većih fazanerija u Evropi. U ovom inkubatoru se vredno radi, uči, vežba, istražuje, savetuje, druži.
I od ovih biljaka možete da napravite prirodne preparate za zaštitu bilja
Farm inkubator za organsku proizvodnju je projekat Centra za organsku proizvodnju u Selenči, nevladinog neprofitnog udruženja sa više od 200 članica. Inkubator je osnovan 2015. godine, uz direktnu podršku Ambasade Kraljevine Norveške, s ciljem da zainteresovanima za bavljenje organskom poljoprivredom obezbedi svu neophodnu infrastrukturu za sticanje teorijskih i praktičnih znanja, koja će odmah moći i da primene.
Na zemljištu koje je ustupio „Slovan Agrar“ nalazi se osam parcela, dimenzija 20×24 metra, i dva plastenika. Zemljište je sertifikovano, uspostavljen je sistem za navodnjavanje kap po kap. Na raspolaganju je onima koji žele da ga obrađuju i kroz rad nauče kako da gaje organske proizvode. Ovde ih zovu „stanari“.
Korisnike Farm inkubatora, ‘stanare’, čeka sve što im je potrebno: sertifikovano seme i sadni materijal, ekološka đubriva, preparati, oprema, alat, a u svakom trenutku mogu da računaju na stručnu pomoć mentora koji prate njihov rad.
Sve parcele su zauzete, a „stanari“ nisu samo iz Selenče i Bača, ima ih i iz Novog Sada, Tovariševa, Ratkova, Obrovca i drugih mesta. Većina se u ovoj svojevrsnoj školi prvi put srela sa organskom proizvodnjom.
Vršac podstiče programe i projekte u oblasti poljoprivrede
U Farm inkubatoru čeka ih sve što im je potrebno: sertifikovano seme i sadni materijal, ekološka đubriva, preparati, oprema, alat, a u svakom trenutku mogu da računaju na stručnu pomoć mentora koji prate njihov rad. Instrukcije dobijaju i od institucija i od pojedinih iskusnih proizvođača koji sarađuju sa Centrom za organsku proizvodnju u Selenči.
U obavezi su da deo prinosa ostave za semenski materijal, a ostatak pripada njima. Mogu da računaju i na pomoć oko plasmana svojih proizvoda.
Obrazovanje poljoprivrednika jedan od uslova za povećanje organske proizvodnje u Srbiji
„Stanari“ na dodeljenim parcelama mogu da gaje većinu biljaka, ali u rasporedu koji određuje plodored, ističe profesorka u Poljoprivrednoj školi u Baču i jedan od mentora, Libuška Fačara, i objašnjava: „U našem inkubatoru je zastupljen povrtarski plodored, koji se zasniva na smeni useva u vremenu i prostoru. Gajenjem biljaka u organskoj proizvodnji, poštovanje plodoreda podrazumeva primenu znanja iz agrotehnike i ekologije, odnosno bioagrotehničkih mera. Plodored u povrtarstvu se može kombinovati sa ratarskim i krmnim kulturama, ali uvek se postavlja na principima povrtarstva.“
‘Stanari’ na dodeljenim parcelama mogu da gaje većinu biljaka, ali u rasporedu koji određuje plodored.
Sam plodored određuju biljne vrste, familije kojima pripadaju, dužina vegetacije i zahtevi za hranivima, posebno organskim đubrivima – stajnjakom. Gajenjem biljaka u plodoredu zemljište dobija ujednačena svojstva, a samim tim je smanjena zakorovljenost, broj štetočina i bolesti. Većina povrtarskih biljaka ne daje dobre rezultate gajenjem u monokulturi, naglašava naša sagovornica i dodaje:
„Ovde je zastupljen biobaštenski tip proizvodnje, koji uključuje smenu useva tokom većeg dela godine. Ne samo da gajimo biljke u združenom usevu, već i bašta dobija takozvani hortikulturalni dizajn. Takav način gajenja omogućavaju nam biljke različite dužine vegetacije.“
Tako se kao pretkulture sade salata, spanać, rotkvica, mladi luk, mladi krompir, glavne kulture su paprika, paradajz, kupus, crni luk, a naknadne salata, spanać, mladi luk, rotkvica… U vreme naše posete, zemljište je bilo spremno za sadnju, a u jednom plasteniku nizali su se redovi mladog luka, salate, spanaća.
Ovde je zastupljen biobaštenski tip proizvodnje, koji uključuje smenu useva tokom većeg dela godine.
Kad se ova biobašta zašareni, obilaze je studenti, đaci i radoznali mališani iz vrtića, koji bez ustručavanja postavljaju pitanja i degustiraju sveže povrće, jedući kupus kao jabuku. Učenici Poljoprivredne škole u Baču, koji izučavaju organsko povrtarstvo, pored praktičnog rada na školskoj ekonomiji, rado se angažuju i u Farm inkubatoru.
Organska proizvodnja nije za one koje zanima samo profit
Jedna parcela se izdvaja za oglede i istraživanja koja sprovode Institut za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu i Univerzitet Edukons u Sremskoj Kamenici. Ispitivanja su sprovedena na suncokretu, soji, paradajzu…
„Svake godine se neka parcela izdvoji za kulture neophodne za izradu master radova studenata Poljoprivrednog fakulteta, sa smera organske proizvodnje ili sa ratarstva i povrtarstva. Dolaze i studenti ekološke poljoprivrede na Edukonsu“, kaže Libuška Fačara.
Tako se u Farm inkubatoru u Selenči sreću kolege i prijatelji, ali tu su i takozvane „biljke prijatelji“. One se, objašnjava naša sagovornica, sade jedna pored druge i međusobno štite, potpomažu rast i razvoj, a ni estetski efekat nije zanemarljiv.
U najpoznatije kombinacije ovakvog gajenja spadaju šargarepa i crni luk (odbija šargarepinu muvu), brokoli i paradajz (odbija buvača), kukuruz i boranija (privlači predatore), plavi patlidžan i neven (korenove izlučevine odbijaju nematode), krompir i kopriva ili ren, kupus i celer, ruža i beli luk ili luk vlašac (odbija lisne vaši i pojačava miris ruža).
Uz stručni nadzor i pomoć, „stanari“ prolaze kroz sve etape proizvodnje kultura koje gaje, a nakon napuštanja Farm inkubatora mogu da računaju i na podršku u započinjanju samostalne organske proizvodnje.
Sagovornica: Libuška Fačara, profesorka Poljoprivredne škole u Baču
Foto: Ljiljana Pavlović
Komentari