Koliko puta ste čuli: “Povrće iz plastenika je manje ukusno i kao plastično” ili “Organski proizvodi su zdravi, ali ne izgledaju lepo”? To su samo neki od brojnih stereotipa koji se odnose na proizvode iz plastenika ili one koji su organski gajeni. Ono što je, međutim, mnogima nepoznanica jeste da se organsko povrće i te kako može uzgajati u plasteniku i da, tako uzgajano, niti je manje ukusno, niti manje lepo “na oko”, već upravo suprotno.
Zaštićeni prostori osiguravaju intezivnu proizvodnju, kombinovanu proizvodnju povrća van sezone, veću kontrolu od bolesti i štetočina, što osigurava i zdraviju hranu.
Dokaz tome su i paprike iz plastenika porodice Jovanović iz sela Donji Striževac kod Babušnice.
„Paprika se u našim plastenicima uzgaja po principima organske proizvodnje. Koristimo domaće seme, zemlja nije tretirana hemijom i ne koristimo nikakve pesticide“, predstavlja Slađana Jovanović svoje proizvode.
Kako kaže, proizvodnju u plasteniku je započela pre dvadeset godina i u početku je svoje proizvode prodavala na pijaci. Shvativši da mogućnosti rastu, kupili su još dva plastenika, a jedan su dobili kroz projekat Evropske unije.
Proizvodi od povrća - ©Agromedia
Evropska unija pomaže poljoprivrednicama u Srbiji
Ženska zadruga organskih proizvođača “Darovi Lužnice” je prva ženska zemljoradnička zadruga. Karolina Stamenković, njen idejni tvorac, priča kako je sve počelo i koliko im je pomoć EU značila:
„Kroz projekat Evropske unije 2016. smo dobili prvih pet plastenika za nezaposlene žene i žene sa invaliditetom, da se bave organskom proizvodnjom. Nakon 5, 6 godina se pokazalo da je to prava priča i da smo mi na pravom putu.“
Do sada je u opštinama Babušnica i Dimitrovgrad podeljeno oko 30 plastenika. To je značajno doprinelo popularizaciji povrtarstva kao proizvodne grane, a naročito uzgajanju povrća u plastenicima u ovom kraju. Pored toga, povrtarima je dodatni motiv siguran plasman, koji im obezbeđuje lokalna ženska zadruga.
„Zadruga je osnovana na inicijativu 15 žena koje se bave organskom proizvodnjom sa ciljem da imaju siguran plasman povrća koje će kroz preradu plasirati na tržište“, objašnjava Karolina.
Možda vas zanima
Podsticaji stižu i iz Srbije
Kroz podsticajne mere Vlade Republike Srbije odobrena su im sredstva za nabavku opreme za preradu povrća i voća, a sam pogon je sertifikovan za preradu organiskih proizvoda.
Poljoprivrednice lužničkog kraja prerađuju i šumske plodove. Proizvode ceđene sokove od drenjina, divljih kupina i šumskih jagoda. Kažu da uvek ima zainteresovanih kupaca, a da udruživanje garantuje dovoljne količine, čime se povećava i mogućnost sigurnog plasmana.
Evropska unija je donirala 230 miliona evra za poljoprivredu i bezbednost hrane u Srbiji od 2000. godine. Podizanje konkuretnosti, standarda bezbednosti hrane i čuvanja javnog zdravlja, poštovanje dobrobiti životinja i standarda zaštite životne sredine – glavni su pravci pomoći EU ovom sektoru. IPARD (Instrument pretpristupne pomoći za ruralni razvoj) jeste vodeći program u ovoj oblasti, u okviru kog je za Srbiju izdvojeno 175 miliona evra u periodu između 2014. i 2020. godine, uz još 55 miliona evra nacionalnog sufinansiranja, a namenjen je poljoprivrednim proizvođačima.
Komentari