Vlada Srbije usvojila je izmene Zakona o poljoprivredi, koje predviđaju uvođenje novog elektronskog sistema u poljoprivredi i brzu isplatu Ipard podsticaja. Ministar poljoprivrede, Branislav Nedimović, ističe da će novi digitalni sistem omogućiti lakši pristup subvencijama svim poljoprivrednicima.
Ministar Nedimović - ©Agromedia
“Danas skoro svi imaju pametne telefone, preko lokalnih samouprava organizovaćemo edukacije, obučiti lokalne službenike, i u mesnim kancelarijama ljudi će moći da podnesu svoje zahteve elektronskim putem“, rekao je Nedimović.
Kako navodi, to se neće desiti biti preko noći. Sledi period od godinu dana implementacije čitavog sistema.
Očekuje da se tokom novembra na dnevnom redu Skupštine nađe i tačka u vezi sa ubrzavanjem isplate Ipard sredstava.”Gde ćemo omogućiti svakom ko dobije rešenje da 50 odsto novca dobija odmah, a 50 odsto po realizaciji investicija. Do sada je to bilo kad se završi investicija dobijete sav novac”.
Takođe u toku su pregovori za realizaciju Ipard 3 subvencija u iznosu od oko 300 miliona evra, koji se očekuje d abude usvojen u decembru ove godine.
7 milijardi izdvojeno za stočarstvo
12/01/2019
Za subvencije će se konkurisati elektronski
Ministar Nedimović kaže da je cilj da budemo ispred svog vremena. Tako će uskoro sprki poljoprivrednici moći da se prijave za Ipard subvencije, angažuju i prijave radnike, poreze i doprinose putem pametnog telefona.
“To smo prvi uradili, niko nije pre nas – spojili smo IT i agrar“, ističe on.
Prošle godine je za mesec dana implementiran sistem elektronske pijace, kao i podnošenje zahteva za kovid pomoć za poljoprivrednike.
“Danas je digitalizacija u poljoprivredi neophodna. Svi moraju da koriste pametne telefone, želimo da odemo ispred svog vremena. Ovo nemate u EU, oni imaju jedan deo, a srpska IT priča je priča ispred svih.”, rekao je Nedimović.
Država pomaže setvu i nabavku azotnog đubriva
Prema njegovim rečima, istina je da je mineralno đubrivo drastično poskupelo, a da su cene poljoprivrednih proizvoda doživele drastičan skok.
Država je našla mehanizam da pomogne setvu, produženi su kratkoročni krediti za repromaterijal, po kamatnoj stopi od jedan ili tri posto.
Tako je jedan odsto kamata za mlađe od 40 godina i za žene nosioce gazdinstva. Za sve ostale – tri posto.
Takođe, radi se na rešavanju problema oko nabavke azotnog đubriva. Kriza u svetu će se delimično reflektovati u Srbiji, pa se traže rešenja da se zajedno sa ruskim partnerima, koji proizvode ureu, omogući prihranu useva u martu.
Izvor: RTS
Komentari