Skidanje hlebnog zrna ili žetva pšenice, kao i ječma i ovsa, očekuje se kroz nekoliko dana. Kako bi sezona tekla nesmetano, poljoprivredni proizvođači treba da pripreme svoje mašine za predstojeću aktivnost. Traktor, prikolica i najvažniji kombajn treba da budu prethodno servisirani, jer je najveći gubitak kad mašina u sezoni stoji. Pitali smo Milana Milovančevića, operativnog menadžera auto-servisa „Mauzer“ iz Topole, kako pripremiti mašine za žetvu.
Možda vas zanima
„Kao predžetvenu pripremu kod traktora treba proveriti zavrtnje koji drže kuku jer on je tu opterećen kao vučno vozilo. Može da se desi da popuste šrafovi za vuču, a onda se dešava da spadne ili pukne prikolica. Zatim, zameniti i oprati filtere vazduha jer tu se skuplja ogromna prašina, onda signalizacija i instalacija treba da budu ispravne jer se transport obavlja često noću. Kod prikolice treba jedino stranice da se obezbede, da se vidi ispravnost creva na hidraulici, da ne dođe do pucanja creva kad treba da istovari plod, pa i sanirati curenje klipa kad pukne”, kaže Milovančević.
Ipak, najvažnija je priprema kombajna, mašine usko specijalizovane usluge koja se koristi intenzivno ali samo u toku kratkog vremenskog perioda.
„Mašinu treba izvući iz trema, oprati i pregledati sistem za kočenje i sistem za upravljanje kao najbitnije sisteme na kombajnu. Potrebno je pregledati elektroinstalaciju, zbog samog stajanja, uticaja glodara i svega ostalog. Kaiševe proveriti i po potrebi promeniti ulje, zameniti filtere za vazduh ili ih bar izduvati, pregledati ceo motor i zameniti filtere za gorivo jer od stajanja i nafte može doći do zapušavanja“, upozorava Milovančević.
Usled stajanja, može doći do blokade pokretnih delova, kada stradaju cilindri za kočenje. Na njivi najviše pucaju kaiševi, a tu su i problemi sa hidraulikom i upravljačem, jer je starost mehanizacije u Srbiji prema procenama preko 20 godina, kako traktora, tako i priključnih mašina.
„Sigurno je da novije mašine imaju veliku uštedu u potrošnji goriva, u samim kvarovima – pa tako nema ulaganja u popravke, nema gubitaka mase, ali te novije mašine su karakteristične za Vojvodinu, gde su velike žitnice. Kod nas u Šumadiji su manje parcele i više je starijih mašina domaćeg proizvođača ili polovne uvezene. Skupoća održavanja zavisi od vrste i veličine mašine, da li je uvozna ili domaća. Trenutno je najjeftinije održavanje za naše, sve druge iziskuju više sredstava jer delovi dolaze uglavnom iz inostranstva.“
Prema rečima Milovančevića, mnogi poljoprivrednici su skloniji tome da sami popravljaju svoje poljoprivredne mašine, ali pojedine kvarove može otkloniti samo majstor registrovanog servisa.
„Naši poljoprivrednici rešavaju sve parčetom lima, čekićem i paljenom žicom, to je osnovni alat i sve rešavaju time“, kaže u šali naš sagovornik i dodaje da poljoprivrednici sami mogu zameniti kaiševe i ulje, ali za sve ostalo treba da se obrate majstoru.
Međutim, upravo nemenjanje ulja predstavlja veliki problem majstoru kome stigne mašina za popravku. Pretpostavlja se, da je razlog potrebna količina koju treba zameniti i sama cena ulja. Zato se često apeluje na poljoprivrednike da više povedu računa o svojim mašinama, jer će tako i sebi uštedeti.
„Savetujem da poljoprivrednici popravljaju svoje mašine nakon sezone, kada one ne rade. Tada znamo otprilike šta treba; da li smo primetili brujanje, zujanje, da li treba ležaj zameniti. Preporučujem poljoprivrednicima redovan pregled, opšte podmazivanje, da nešto i ako primete, bolje odmah da saniraju nego da čekaju da strada još neki deo u sklopu i tako naprave veći kvar nego što zapravo jeste“, napominje Milovančević.
Komentari