U Srbiji se navodnjava samo oko 3 odsto poljoprivrednog zemljišta, dok se u svetu navodnjava oko 17 odsto obradivih površina. Podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZ ZS) pokazali su da je u Srbiji sistemima za navodnjavanje obuhvaćeno 85.593 hektara, od čega se navodnjava ukupno 53.086 hektara.
Najzastupljeniji tip navodnjavanja je sa veštačkom kišom. Od ukupne navodnjavane površine, orošavanjem se navodnjava 93 odsto površina, površinski se navodnavja 1 odsto, a kapanjem 6 odsto površine. Tokom 2013. godine ukupno je bilo zahvaćeno 88,13 milijardi kubnih metara vode za navodnjavanje, od čega se 91 odsto vode crpelo iz vodotokova, dok su preostale količine zahvaćene iz podzmenih voda, jezera, akumulacija i iz vodovodne mreže.
Udeo navodnjavane površine u odnosu na ukupno korišćenu površinu 2013. godine je jedan odsto, a u odnosu na površinu pokrivenu sistemima za navodnjavanje taj udeo iznosi 62 odsto, za poljoprivredu je korišćeno ukupno 5,1 miliona hektara zemljišta, od čega je navodnjavano 53.086 hektara. Pretpostavka je da se u Srbiji navodnjavaju nešto veće površine nego što to zvanični statistički podaci pokazuju, jer u njih nije uključeno navodnjavanje u staklenicima i plastenicima.
Možda vas zanima
Površine koje se navodnjavaju u staklenicima i plastenicima iznose između 15.000 i 20.000 hektara, što znači da se u zemlji navodnjava oko 50.000 hektara poljoprivrednog zemljišta. U Srbiji postoji problem i zapuštenosti sistema za navodnjavanje, zbog čega voda ne stiže na površine kojima je navodnjavanje potrebno, napominjući da bi postojećim sistemima u Vojvodini moglo da se navodnjava 100.000 hektara, a u centralnoj Srbiji oko 60.000 hektara.
U nekadašnjoj Jugoslaviji na ovim površinama su bili stvoreni uslovi za navodnjavanje 180.000 hektara, a dobar deo tih kanala i hidrosistema koji se nalaze u Srbiji danas je u korovu. Veoma je bitna važnost povećanja površina u zemlji koje se navodnjavaju, kako zbog rezultata naučnih analiza, koji su pokazali da je u Srbiji u toku jednog veka 51 godina sušna, tako i veće proizvodnje hrane, koja bez vode nije moguća. Bez navodnjavanja nema intenzivne poljoprivredne proizvodnje, a bez nje ni konkurentnosti, ni na domaćem, ni na svetskom tržištu.
Šteta od suša samo u jednoj godini, kao što je to bilo pre tri godine, veća je od ukupnog ulaganja u sisteme za navodnjavanje. Da bi rešila ove probleme Srbija mora prvo da u Parlamentu usvoji strategiju o razvoju poljoprivrede, a zatim hitno da donese dugoročni plan borbe sa sušom i racionalan program navodnjavanja obradivih površina, ukoliko želi da ostane značajan proizvođač i izvoznik hrane.
Analiza Svetske meteorološke organizacije ukazuju da će se prosečna temperatura na globalnom nivou već ove godine uvećati za dva stepena Celzijusove skale, a Srbija je u toku proteklih devet godina već tri puta bila podvrgnuta ekstremno visokim temperaturama tokom letnjeg perioda.
Mora se imati u vidu da je tokom proteklih 100 godina na teritoriji Srbije svaka druga godina bila u proseku sušna, što je još jedan dokaz da je važno da se trajnije reši problem navodnjavanja. Još masovnije navodnjavanje moglo bi da se ostvari ukoliko se individualnim proizvođaima obezbezde jeftini krediti, pa i beskamatni, a time bi bila olakšana nabavka uređaja za navodnjavanje, bilo da je reč o agregatima za prenos vode, ili nabavci sistema ”kap po kap”.
„Budući sušni period može se savladati veoma uspešno ako se brzo poradi na stvaranju novih domaćih biljnih vrsta koje će zahtevati manje vode za istu količinu suve materije ploda i biti otpornije na očekivani ekstremno visoki sušni period. Pored stvaranja novih sorti, kao posebno važan zadatak domaćih poljoprivrednih stručnjaka navode se i istraživački radovi sa ciljem da se utvrdi koji bi način zalivanja najviše odgovarao različitim vrstama zemljišta i biljaka u raznim regionima Srbije”, kaže sekretar Udruženja za poljoprivredu Privredne komore, Srbije Milan Prostran.
Autor: Branislav Gulan, član Akademijskog odbora za selo SANU i Naučnog društva ekonomista Srbije
Komentari