Recept za domaće penetrirajuće ulje za mašine i alate

Recept za domaće penetrirajuće ulje za mašine i alate

Mazalica za ulje © Pixabay

Svi koji imaju vozilo, kutiju sa alatom ili mašine, znaju da uvek kod sebe treba imati penetrirajuće ulje. Ovi proizvodi su nezamenljivi kada treba podmazati mehanički spoj, naročito kada zapeče. Oni koji koriste ova ulja u većim količinama mogu značajno da uštede praveći ih sami.

Penetrirajuća ulja koja se prodaju u limenkama sa raspršivačima moraju da obavljaju više funkcija: da rastvaraju rđu, sprečavaju nastanak novog sloja rđe, istiskuju vodu iz mehaničkih spojeva i da ih podmazuju. Upravo je istiskanje vode iz spojeva bilo odlučno za davanje imena jednom od najpoznatijih penetrirajućih ulja na tržištu – WD40 (Water Displacement, 40. formula).

Osnovni sastojci svih penetrirajućih ulja su alifatično jedinjenje i ulje, a tome se dodaju razni aditivi, među kojima su i oni koji stvaraju pritisak u limenci i omogućavaju prskanje iz raspršivača.

Alifatička jedinjenja su podgrupa ugljovodonika u kojima su atomi ugljenika spojeni u lance ili nearomatične prstenove. Najprostiji član ove grupe je metan (CH4), a tu spadaju i ostali plinski gasovi. Što se ulja tiče, često se koriste mineralna ulja, međutim, mnogo važnija odlika ovih ulja je što su male viskoznosti što im omogućava da se mnogo lakše i brže razliju po površini koja se tretira.

Kako napraviti penetrirajuće ulje kod kuće?

Potrebna su nam dva sastojka: ulje i alifatično jedinjenje.

Ulja manjeg viskoziteta su npr. ulja za automatske menjače. Mogu se koristiti mineralna, ali su sintetička ipak kvalitetnija i manjeg viskoziteta.

Odlično, i poprilično jeftino alifatično jedinjenje je aceton koji je i široko dostupan. Međutim, valja skrenuti pažnju na neke odlike acetona zbog kojih treba biti pažljiv kada se sa njim rukuje. Aceton je izuzetno zapaljiv, što znači da ga ne treba držati ili upotrebljavati pored otvorenog plamena. Pored toga, aceton je rastvarač i vrlo brzo nagriza sve sa čime dođe u dodir.

Ukoliko se presipa iz ambalaže u kojoj je kupljen, najbolje je držati ga u staklenim ili metalnim sudovima. Važna odlika ovog jedinjenja je i da vrlo brzo isparava što znači i da treba biti pažljiv i nikako ne treba udisati isparenja.


Iako na pamet pada mineralni razređivač (benzin, white spirit) ili kerozin, oni se ne preporučuju jer je reč o aromatičnim jedinjenjima ugljenika, a ne alifatičnim.

Ulje koje odaberemo i aceton treba pomešati u razmeri 1:1 i to je ceo recept. Aceton rastvara i nagriza sve što pravi problem u mehaničkom spoju, brzo isparava, a ostaje ulje koje podmazuje i štiti.

Nakon spravljanja, važno je razmišljati na vreme o tome gde se i kako čuva ova mešavina. Najbolje je praviti manje količine po potrebi, a sastojke držati zatvorenim, pre svega da aceton ne bi ispario. Čak i te male količine mešavine treba držati u zatvorenoj posudi iz istog razloga. Za laku upotrebu može se držati u mazalicama za ulje koje nemaju gumeno crevo. Ukoliko mazalica ima gumeno crevo, posle upotrebe to crevo treba isprati jer bi u suprotnom posle nekoliko upotreba aceton oštetio gumu.


Kada zapeku šrafovi, treba koristiti penetrirajuće ulje © Julijana Kuzmić

Pre svake upotrebe treba dobro promućkati sud u kome se čuva mešavina jer se ulje i aceton, kao ulje i voda, ne mešaju međusobno.


Alternativno ulje?

Danas se mnogo više vodi računa o životnoj sredini nego kada su penetrirajuća ulja pojavila na tržištu. Potpuno je normalno da se ljudi pitaju mogu li se koristiti biljna ulja umesto mineralnih ili sintetičkih koja su loša za životnu sredinu.

Odgovor na ovo pitanje je da, ali uz nekoliko napomena.

Pre svega, biljna ulja se mnogo brže razgrađuju, hemijski su nestabilnija od mineralnih i sintetičkih pa je efekat podmazivanja kratkotrajniji. Osim toga, ostaci razgrađenog biljnog ulja mogu napraviti dodatne probleme. S druge strane, miris užeglog ulja nije prijatan. Dodatni problem je što su biljna ulja zapaljivija u odnosu na mineralna i sintetička.

Svakako se mogu koristiti pri labavljenju šrafova ili podmazivanju ručnih alata koji nemaju sopstveni pogon, međutim za mašine ne treba koristiti mešavinu sa biljnim uljem.

Ukoliko se neko odluči za korišćenje biljnog ulja, kao što je suncokretovo, neka ima na umu da su takva ulja većeg viskoziteta tj. gušća su od mineralnih ili sintetičkih ulja za automatske menjače.

Viskoznost se može smanjiti povećavanjem temperature. Dovoljno je u jedan sud sipati toplu vodu iz slavine, maksimalne temperature 80 stepeni, nikako topliju od toga, i u tu vodu staviti sud sa mešavinom biljnog ulja i acetona. Toplota će učiniti da ulje postane manje viskozono.

Komentari

E-KNJIGA

Vodič za uspešno gajenje borovnica