O novim tanjiračama na srpskom tržištu, koje su stvorili ruski naučnici, već smo pisali na poljoprivrednom portalu Agromedia i obećali smo da ćemo vas o njima dodatno informisati! Ovog puta, prisustvovali smo predstavljanju ovih jedinstvenih priključnih mašina u Banatskom Novom Selu, nadomak Pančeva, gde je održana prezentacija neobičnih ruskih tanjirača.
Našu zemlju su tom prilikom posetili Igor Dovgalj, vlasnik kompanije „Dias Agro“, proizvođača tanjirača, koji je došao iz Krasnodara iz Ruske federacije, i Fatjanov Aleksandar Viktorovič, suvlasnik kompanije „РУСБИЗНИСАГРО“, koja na našem tržištu predstavlja tanjirače prilagođene tvrdim i vlažnim zemljištima, odnosno zemljištima koja su teža za obradu.
Možda vas zanima
Gospodin Dovgalj objasnio nam je koje su karakteristike tih tanjirača.
„Kompanija ’Dias Agro’ je proizvođač tanjirača, ali proizvodi i setvospremače, podrivače, razrivače i tako dalje. To su sve priključna oruđa i sva su namenjena i seckanju biljnih ostataka.“
„Ovde je predstavljena jedna tanjirača od 3 i jedna od 4 metra radnog zahvata. Razlika između tanjirača koje se koriste u Srbiji i naših je u tome što svaki od ovih tanjira, svaki disk, ima svoj nosač i nema vratila na kojima su tanjiri nanizani, tako da je isključena mogućnost da se na njima nagomilavaju biljni ostaci i da tako guše njihov rad.“
„Uz to, tanjiri, odnosno diskovi, mogu da menjaju ugao pod kojim rade, što im omogućava da odlično rade i u uslovima veće vlažnosti zemljišta.“
„Ovo rešenje se izuzetno dobro pokazalo na teškim kubanskim zemljištima i uopšte u Rusiji se mnogo koristi, a očekujemo da će dobre rezultate dati i na ovoj ritskoj crnici, ali i na težim zemljištima. Zato smo je dovezli ovde da našoj braći pomognemo da reše probleme vlage u zemljištu.“
Razlika između tanjirača koje se koriste u Srbiji i naših je u tome što svaki od ovih tanjira, svaki disk, ima svoj nosač i nema vratila na kojima su tanjiri nanizani, tako da je isključena mogućnost da se na njima nagomilavaju biljni ostaci i da tako guše njihov rad.
Naši domaćini ističu da su ove ruske tanjirače isplative i da su jeftinije za 30% od bilo kojih u istom rangu koje se mogu naći na našem tržištu. Kako bi nam to dodatno objasnili, istakli su koliko hektara mogu da obrade bez bilo kakvih oštećenja.
Igor Dovgalj kaže: „Ovde sam video da je zemljište skoro kao kod nas na Kubanu. Struktura je takva, a s obzirom na kvalitet ove naše opreme i kako se pokazala u Rusiji, očekujemo da ona može na hiljade hektara da obradi u Srbiji i da se koristi desetinama godina. Bez bilo kakvih oštećenja može da obradi 7.000 hektara.“
Otkud ove ruske tanjirače na našem tržištu, objasnio nam je Milun Tasić iz kompanije „РУСБИЗНИСАГРО“.
„Ja sam direktor i vlasnik firme ’РУСБИЗНИСАГРО’, koja je mešovita firma, a osnivački kapital je 50% ruski, a 50% srpski. Nova rešenja u Rusiji u vezi sa obradom zemljišta su nama bila inspiracija da probamo da, imajući u vidu težinu naših zemljišta, eventualno nešto poradimo na tome i tu tehniku dovezemo ovde.“
„Ovoga puta predstavljamo dve mašine koje proizvodi ’Dias’ iz Krasundara, Ruska federacija. Rusi su dugogodišnjim istraživanjima došli na ideju da iz diska, koji se koristi kao osnovno oruđe u diskatorima, pojedine delove izvade i isključe mogućnost da se zemljište koje je vlažno lepi na tim tanjirima.“
„Tako da imamo ovde jedan agregat koji je opremljen takvim tanjirima i drugi koji je opremljen klasičnim tanjirima i na ovom zemljištu, takvom kakvo je, sa većim procentom vlage. Sada su ljudi imali priliku da vide kako to radi i koliko je to moguće primeniti na našim zemljištima.“
Rusi su dugogodišnjim istraživanjima došli na ideju da iz diska, koji se koristi kao osnovno oruđe u diskatorima, pojedine delove izvade i isključe mogućnost da se zemljište koje je vlažno lepi na tim tanjirima.
Gospodin Tasić najavio je i neke novosti, a u tome mu se pridružio i Fatjanov Aleksandar Viktorovič.
Milun Tasić otkriva: „’РУСБИЗНИСАГРО’ upravo radi na programu uvoza traktora, ruskih agregata, koji će vući i ova i druga oruđa. Agregati su daleko jeftiniji nego zapadni koji se koriste kod nas, a po kvalitetu ne zaostaju uopšte za tim traktorima. U svakom slučaju, sve što je dobro Rusi su kao braća spremni da nam ponude i daju, a mi smo ti koji na pravi način treba to da iskoristimo.“
Gospodin Fatjanov dodaje: „Mi smo tek počeli saradnju i ovo su prve mašine ruske proizvodnje koje smo dovezli ovde, na vaša polja, ali se mi spremamo da vam predložimo i pogonske mašine, traktore, vrlo kvalitetne, koji apsolutno ne odstupaju u odnosu na lepe traktore koje vi imate na polju, verovatno zapadnog porekla, ali su naši u svakom slučaju jeftiniji i sigurniji. Spremni smo da sve to što imamo u dobrom stanju u dobrom kvalitetu ponudimo našoj srpskoj braći.“
Profesora dr Zorana Rajića sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu pitali smo da oceni trenutnu saradnju između srpske i ruske poljoprivrede.
On nam je rekao: „Ta saradnja ide svojim tokom i uzlaznom linijom. Ono što je za nas važno jeste da se šire oblasti u kojima sarađujemo. I danas smo imali prilike da vidimo učinak dva agregata, reč je o tanjiračama. Ovo je sad prilika da i u praktičnom smislu vidimo kako te mašine funkcionišu.“
Spremamo se da vam predložimo i pogonske mašine, traktore, vrlo kvalitetne, koji apsolutno ne odstupaju u odnosu na lepe traktore koje vi imate na polju, verovatno zapadnog porekla, ali su naši u svakom slučaju jeftiniji i sigurniji.
„Dobro je što se povećava konkurencija proizvođača priključnih mašina, odnosno poljoprivredne mehanizacije na našem tržištu, dobro je i što su i ruski proizvođači tu zastupljeni s obzirom na to da naši proizvođači treba da vide šta se to dešava na istoku, a već od ranije znamo kakav je ruski kvalitet.“
„Mislim da je dobro da se izbalansira malo odnos kvaliteta i cena jer sigurno je da su ruski proizvodi jeftiniji, značajno jeftiniji koliko sam čuo danas ovde. Negde oko 30% procenata su barem ove mašine koje danas vidimo jeftinije nego što su mašine drugih proizvođača na našem tržištu. Pretpostavljam da kvalitet ne odstupa, a možda je čak i na istom nivou.“
„Prema tome, naši poljoprivrednici će se u krajnjem slučaju uveriti u njihov i kvalitet i njihovu efikasnost, ali ono što svi znaju jeste da bez dobre poljoprivredne mehanizacije nema ni rezultata u poljoprivredi. Mi kao Ministarstvo pomažemo nabavku svih ovih mašina i one se sad po svojoj ceni čak uklapaju u one iznose koje dajemo poljoprivrednicima.“
Za kraj samo ostaje da poželimo svim poljoprivrednicima u našoj zemlji da jednoga dana na svojim poljima imaju najsavremeniju mehanizaciju kako bi im posao bio što lakši, a prinosi što veći.
Sagovornici:
Igor Dovljak, vlasnik kompanije „Dias Agro“, Krasnodar, Ruska federacija
Fatjanov Aleksandar Viktorovič, „РУСБИЗНИСАГРО“ д.о.о.
prof. dr Zoran Rajić, Poljoprivredni fakultet u Zemunu
dipl. inž. agr. Milun Tasić, „РУСБИЗНИСАГРО“ д.о.о.
Komentari