Odluka da se putem internet sajtova i društvenih mreža kupuje polovna mehanizacija omogućava da se na brz i udoban način pregleda bezmalo nekoliko hiljada oglasa. Na njima su, pored kratkog opisa određene mašine ili opreme, prikazane i slike koje su često ključne u odluci da se prodavac kontaktira i zatraži detaljniji opis stanja u kojem se mehanizacija nalazi. Obično se nakon toga poljoprivrednik zainteresovan za kupovinu odlučuje da li će ili neće otići da na licu mesta pogleda ono što ga zanima. Međutim, pitanje je koliko je ovaj način kupovine siguran i popularan među poljoprivrednicima.
Možda vas zanima
Milan Malešev iz Zmajeva kod Vrbasa već 20 godina se bavi trgovinom polovne poljoprivredne mehanizacije i od samog početka se služi internet oglasima kao jednim od kanala prodaje. Kako nam je rekao, garancija za sigurnost u tom načinu prodaje ne postoji, a posebno je istakao da se najčešće prevare dešavaju iskorišćavanjem slika koje bi trebalo da prate svaki oglas.
„Sve bi to bilo lepo da nema prevara. Vi, na primer, vidite sliku traktora na sajtu i pozovete prodavca, raspitate se, odete da ga vidite, a taj traktor ne postoji, postoji neki drugi kojeg pokušaju da vam uslovno rečeno ‘uvale’. Može se desiti i da ono što vidite uživo jeste ono što ste videli na oglasu, ali u mnogo lošijem stanju. Zato slika tu igra glavnu ulogu, pomoću nje može biti prikazano samo ono što je lepo, očuvano i ispravno. Može se desiti i da se slika lošim kamerama pa da je slika na oglasu mutna i nejasna“, navodi Malešev i dodaje da se uglavnom prikrivaju i ne pokazuju popravljani delovi, zafarbani, vareni i slično, kako bi se mašina prodala po što većoj ceni.
Poljoprivrednik Svetozar Botić sa kojim smo razgovarali slaže se da je moguće da postoje određeni rizici prilikom odluke da se kupuje mehanizacija na osnovu oglasa, ali nam je napomenuo da sam nije imao takva iskustva.
„Ima ljudi koji otvoreno kažu u kakvom je stanju mašina koju prodaju, ima i onih koji kažu da je nisu ni koristili, u svakom slučaju ja sam sretao ljude otvorene za saradnju. Kad se polovna mehanizacija kupuje mora biti ispravna, a kada će se desiti kvar, to je relativna stvar. Ono na šta se može obratiti pažnja pri kupovini je procena čoveka od kojeg se kupuje, kakav je njegov prvi stav. Kad kupuješ polovnu stvar, možeš kupiti mačku u džaku, kad uzmeš novo sigurniji si, ali danas malo ljudi može da kupi novu mašinu“, navodi Botić i dodaje da je neophodan odlazak kod prodavca te nije loše povesti sa sobom majstora koji može bolje da proceni mašinu koja se kupuje.
Takav slučaj nedavno je imao Milan Malešev kada je traktor koji je prodavao prvo prepustio na proveru, pa tek onda pregovarao o prodaji.
„Ja sam skoro prodao traktor čoveku koji je sa sobom poveo majstora, on je rekao šta je loše na njemu, šta treba zameniti da ne bi došlo do većeg kvara i na osnovu toga smo kroz dogovor korigovali cenu“, priča Malešev i napominje da cene na oglasima često nisu realne.
„Cene nisu baš realne, uglavnom su mašine precenjene i do 30 odsto. Ali to ne znači da se u dogovoru sa kupcem neće korigovati. Ljudi stavljaju visoke cene iz raznih razloga, nekome nije bitno kada će se prodati pa čekaju dok se ne pojavi kupac da plati tu cenu, neki žele samo da ispitaju tržište pa s vremenom spuste cenu, a neki jednostavno spuste tek onda kada vide da je kupac ozbiljno zainteresovan“, kaže Malešev i dodaje da treba tačno znati šta se traži, od modela, godine proizvodnje do onoga šta se od mehanizacije očekuje kako bi spram toga bili spremni na određenu cenu.
Postoji mnogo internet sajtova na kojima se prodaje razna polovna roba, a postoje i specijalizovani sajtovi putem kojih se nudi samo poljoprivredna mehanizacija. Na svima njima može se pogledati desetine hiljada polovnih traktora, kombajna, priključnih mašina i alata, a to je jedna od stvari koje su bitne za prodaju. Prema iskustvu Milana Maleševa, što je veći broj oglasa određenog tipa mašine to je veća šansa da se dođe do kupca, jer kako kaže, ljudi vole da gledaju i imaju izbora.
Prednost interneta nad klasičnim načinom prodaje, kaže Malešev, može biti u nabavci polovnih rezervnih delova, pogotovo za vlasnike mašina koje se više ne proizvode i čiji se delovi ne mogu naći u prodavnicama. Iako je njih moguće dostaviti kupcu a da on prethodno ne dođe da na licu mesta pregleda ono što kupuje, treba biti oprezan i ispitati pohabanost i istrajnost rezervnog dela.
Kako nam još priča, korišćenje interneta u svrhu prodaje i nabavke polovne mehanizacije nije mnogo rasprostranjeno među poljoprivrednicima. Prema njegovom mišljenju tek 20-ak odsto onih koji preko interneta trguju mehanizacijom u potpunosti se služi alatima neophodnim za laku i brzu komunikaciju, dok veliki deo traži pomoć omladine koja nije uvek dostupna. Tako su, prema njegovim rečima, većini i dalje veoma primamljivi tradicionalni vašari u Rumi, Senti, Bačkoj Palanci i ostali, na kojima se veliki deo onoga što se dešava preko interneta preskače jer je ponuda tu, mehanizacija se odmah pregleda, neophodne informacije se na licu mesta dobiju i trgovina može biti izvesna.
Komentari