Od velike važnosti za pravilan razvoj i rast biljaka jeste i određivanje norme navodnjavanja. Da biste pravilno odredili normu navodnjavanja potrebno je da pored strukture zemljišta i vremenskog razmaka zalivanja poznajete još neke parametre.
Možda vas zanima
Norma navodnjavanja se izražava u mm/m2 ili m3/ha. Postoji neto i bruto norma navodnjavanja. Neto norma je ona količina vode koju utroše biljka i zemljište na evapotranspiraciju. Bruto norma navodnjavanja sadrži još i gubitke vode na zalivanje, razne površinske oticaje kao i podzemni oticaj, isparavanja i gubitke u mreži. Neto norma navodnjavanja određuje se iz jednačine vodnog bilansa zemljišta. Tako da je neto norma navodnjavanja razlika između evapotranspiracije i rezervi vode u zemljištu.
9 razloga zašto bi trebalo koristiti sisteme za navodnjavanje
Od ukupnih padavina za određivanje norme navodnjavanja koristi se samo onaj deo koji dođe neposredno u aktivni sloj zemljišta i to su takozvane efektivne padavine koje smanjuju potrebe vode za navodnjavanje. Norma zalivanja zavisi od dubine vlaženja i vlažnog kapaciteta zemlje, pa sledi da je za peskovita zemljišta potrebna manja norma zalivanja nego za glinovita. Ukoliko su norme zalivanja manje utoliko su zalivanja češća, tačnije je regulisanje vodnog režima zemljišta.
Zahtevi biljaka u toku vegetacije nisu jednaki pa se i norma zalivanja menja. Sa zalivanjem treba početi kada se vlažnost zemljišta snizi do 2/3 fiziološki aktivne vode, odnosno razlike između poljskog vodnog kapciteta i vlažnosti trajnog venuća. Smatra se da je gornja granica optimalne vlažnosti vrednost poljskog vodnog kapaciteta, a donja 60-70% od vrednosti poljskog vodnog kapaciteta.
Kako se boriti protiv suše tamo gde nije moguće navodnjavanje?
Trajanje zalivanja zavisi od dozvoljenih agrotehničkih rokova i tržišnih zahteva. Po definiciji trajanje zalivanja ne može biti veće od turnusa. Dužina trajanja zalivanja je usko vezana za proizvođača opreme kao i za to koji sistem se koristi. Na primer, minimalna dužina rada sistema kap po kap treba da obezbedi da voda stigne u deo korenovog sistema biljke u kome se nalazi najveći deo korenovih žila koje obavljaju usvajanje vode. Navodnjavanje bi trebalo da traje dovoljno dugo kako bi se omogućilo unetoj vodi da prodre do dubine gde se nalazi najveći deo zapremine korenovog sistema.
Kako se sistemom kap po kap može navodnjavati samo deo ukupne zapremine korena može se javiti potreba za čestim zalivanjima. Češća zalivanja omogućavaju održavanje zemljišne vlage pa se uticaj suše na biljke svodi na najmanju meru. Maksimalna dužina rada sistema kapanjem zavisiće od dubine korenovog sistema i sastava zemljišta. Pojedinačna zalivanja bi trebalo da traju sve dok se ne postigne temeljno kvašenje zemljišta do dubine korena, što je i cilj navodnjavanja. Nakon zalivanja zemljište treba da se prosuši i pripremi za obradu ili za novo zalivanje.
Sistemi za navodnjavanje nužni za povećanje prinosa
Turnus zalivanja je vremenski razmak između početka dvaju uzastopnih zalivanja za određenu kulturu i površinu. Optimalni interval između navodnjavanja zavisi od:
- načina na koji je sam sistem za navodnjavanje projektovan;
- perioda godine;
- osobina zemljišta;
- gustine sadnje i
- veličine i zdravstvenog stanja samih biljaka/stabala.
Turnus zalivanja zavisi od:
- neto norme zalivanja;
- efektivnih padavina i
- evapotranspiracije.
Na vodopropustljivim zemljištima u uslovima suve i tople klime turnusi su najkraći, a duži u glinovitim zemljištima. Voda koja se upotrebljava za navodnjavanje mora da ima određena fizička, hemijska i mehanička svojstva. Sirova voda po pravilu nikada nije pogodna za upotrebu jer sadrži izvesne količine materija koje nepovoljno utiču na njena svojstva. Ovo posebno važi kod sistema kap po kap gde sirova voda može dovesti do blokade rada kapaljki.
Ovaj tip navodnjavanja zahteva čistu vodu pa je potrebno istu prečistiti i zato je često sastavni elemenat sistema i filter za prečišćavanje. Za snabdevanje sistema vodom mogu se koristiti sledeći izvori: vodovodna mreža, bunar, jezero ili reka i kišnica. Važno je pri projektovanju sistema znati izvor vode i tačno utvrditi kvalitet i karakteristike vode. Rečna voda ima veliku količinu suspendovanog nanosa i malu mineralizaciju dok je kod podzemne vode obrnut slučaj. Voda iz akumulacije je negde na sredini između rečne i podzemne vode.
U zavisnosti od sadržaja fizičkih i hemijskih primesa u vodi zavisi kvalitet vode koja se koristi u navodnjavanju. Glavna osobina vode kod navodnjavanja je zasoljenost vode, a ukupna koncentracija soli se može izraziti preko električne provodljivosti vode(EC).
Autor: Valentina Aleksić, dipl.inž. melioracija zemljišta i voda
Komentari