Ulaganje u poljoprivredu zahteva kalkulisanje. Svaki poljoprivredni proizvođač mora da bude i dobar ekonomista. Zato što je čista računica ključ svega. Pitali smo ratara Danijela Lazarova da li se isplati investirati u mehanizaciju i kakve su prognoze za narednu sezonu.
„Ova godina je prilično loša za proizvođače iz jednog, jako prostog razloga. Počeo je mit da pšenice ima dosta, pa je cena naglo pala. U principu, pšenica nije rodila toliko koliko su ljudi mislili, i sa ovom cenom teško da mogu nešto da se pokrivaju, a daleko od toga da ulažu u mehanizaciju ili neke druge stvari, navodi Vladimir Lazarov iz Omoljice.
Možda vas zanima
On dodaje da je za kukuruz, za cenu od 12.5-13 dinara, koliko se danas kalkuliše, čak i pri ovakvom rodu, jako teško pronaći interes.
„Mi ćemo videti, završićemo godinu. Pokušaćemo da što više robe sačuvamo na lageru i da sačuvamo neku bolju cenu, koliko budemo uspeli, pa ćemo videti. Kažem, u principu, teška je godina jer postoje neki mitovi koji nisu realni. Jednostavno, to je jedini razlog“, zaključuje Vladimir Lazarov.
Da li će trenutna situacija da utiče na strukturu prolećne setve?
„Definitivno da. Ja sam od ove godine isključio suncokret iz svog portfolija, gajim samo kukuruz i pšenicu, stim da pokušavam da pronađem još neku kulturu koja bi u tu celu priču ušla“, kaže Vladimir.
On navodi da za sada, kako stvari stoje, radiće samo pšenicu i kukuruz. Razmišlja još i o ječmu, ali još uvek nije odlučio.
Da li se isplati kupovati mehanizaciju?
„U principu, u neke stvari ima smisla ulagati, u neke stvari jednostavno nema. Gledajte, vi za neki prosečan, aj da kažem, malo bolji kombajn, morate da izdvojite negde između 180-250.000 evra. Sa ovim cenama, to je jako teško nadoknaditi“, navodi Vladimir.
On ističe da proizvođač sa kupovinom nove mašine ne dobija ništa više na prinosu, niti na kvalitetu svog proizvoda. Jednostavno, samo će uspeti brže i bolje da pokupi svoje proizvode.
„Jako je teško smisliti gde ulagati. To je, ja mislim, pitanje od milion dolara. I ko to bude znao, ti ljudi će uspeti, ostali – teško“, zaključuje Vladimir Lazarov.
Da li poljoprivrednici utiču na proizvodnju?
„Jesmo jako prepušteni sebi, i verujte mi da, na jako malo stvari možemo da utičemo. Proizvodnja je nesigurna jer ne znate kakva će godina da bude. Cena, da ne kažem šta sve utiče na cenu. Nekada su to objektivni razlozi, nekada su ne objektivni razlozi. Jednostavno, prepušteni smo sami sebi i jako je teško i komplikovano uopšte bilo šta planirati u poljoprivredi“, navodi Vladimir.
Kako sam kaže, on će imati oko 3.000 tona kukuruza, a uopšte ne zna koja je vrednost tog njegovog proizvoda, koliko može da se „pruži“, da li može da ulaže ili ne i šta da radi.
„Gledajte, ja to što sada uberem, do juna meseca sledeće godine ja nemam prilive. To je, jednostavno, sve što imam. Rasporediti to na celu godinu, izuzetno je komplikovano. Morate da budete prilično snalažljivi da biste znali da kalkulišete u poljoprivredi“, kaže Vladimir za naš portal.
Da li je bolja kasnija ili ranija setva?
„Ja sam diplomirao na vremenu setve, na fakultetu, tako da – uvek ranija setva. Što ranije. Naravno, treba sačekati onaj neki minimum temperature zemljišta, ali što ranije. To mislim da je bolje i lakše kasnije za upotrebu pesticida i bolje je za kukuruz. Definitivno“, zaključuje Vladimir Lazarov.
Sagovornik: Vladimir Lazarov, proizvođač
Komentari