FAO indeks cena hrane, koji predstavlja merilo svetskih cena prehrambenih proizvoda, opao je u januaru na prosečnih 124,9 poena tokom meseca, što je za 1,6 odsto manje u odnosu na decembarski nivo. Pad je pre svega rezultat značajnog smanjenja međunarodnih kotacija biljnih ulja i šećera, saopštila je u petak Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO). Ova organizacija objavila je i prognoze kretanja cena žitarica za 2025. godinu, koja vam može biti od koristi ukoliko se još uvek niste odlučili šta ćete sejati ove sezone.

Trenutne cene prehrambenih proizvoda (januar 2025. godine)

FAO indeks, koji prati mesečne promene međunarodnih cena prehrambenih proizvoda kojima se trguje na globalnom nivou, i dalje je 6,2 odsto viši u odnosu na isti period prethodne godine, ali ostaje 22,0 odsto ispod svog maksimuma dostignutog u martu 2022.

Cena šećera beleži pad od 6,8%

FAO indeks cena šećera zabeležio je pad od 6,8 odsto u odnosu na decembar i 18,5 odsto u poređenju s istim mesecom prethodne godine. Ovaj pad uglavnom je posledica poboljšanih globalnih izgleda za snabdevanje, zahvaljujući povoljnim vremenskim uslovima u Brazilu i odluci indijske vlade da nastavi izvoz šećera.

Prekinut rast cene biljnog ulja

FAO indeks cena biljnog ulja smanjen je za 5,6 odsto u odnosu na prethodni mesec, čime je prekinut nedavni rast, iako je ostao 24,9 odsto viši nego godinu dana ranije. Januarski pad pre svega je uzrokovan nižim svetskim cenama palminog i repičinog ulja, dok su cene sojinog i suncokretovog ulja ostale stabilne.

Meso jeftinije za 1,4% u odnosu na januar

FAO indeks cena mesa takođe je opao, smanjivši se za 1,4 odsto u januaru. Niže međunarodne cene ovčijeg, svinjskog i živinskog mesa nadmašile su rast cena goveđeg mesa.

Kretanje cena žitarica

FAO indeks cena žitarica porastao je za 0,3 odsto u odnosu na decembar, ali je i dalje 6,9 odsto ispod nivoa iz januara 2024. Izvozne cene pšenice blago su opale, dok su cene kukuruza porasle, delom zbog smanjene proizvodnje i nižih prognoza zaliha u Sjedinjenim Američkim Državama. FAO indeks cena pirinča pao je za 4,7 odsto u januaru, usled velikih izvoznih zaliha.

Cena kukuruza blago PORASLA | Produktna berza

Trenutne cene žitarica u Srbiji

Cene žitarica u Srbiji su i dalje najniže:

Prognoze kretanja cena žitarica za 2025. godinu

FAO je u petak objavio i novi izveštaj o snabdevanju i potražnji žitarica, pružajući sveže uvide u trendove useva u 2025. godini.

Sezona setve ozime pšenice na severnoj hemisferi završena je u januaru, a rani pokazatelji ukazuju na povećanje površina pod pšenicom u Francuskoj, Nemačkoj i Ujedinjenom Kraljevstvu, dok je u Ruskoj Federaciji zabeleženo smanjenje, pri čemu su vremenski uslovi imali ključnu ulogu.

Žetva kukuruza na južnoj hemisferi započeće u drugom kvartalu 2025. godine, a prve prognoze ukazuju na poboljšanje prinosa u Argentini i Brazilu. Istovremeno, rekordno visoke cene kukuruza podstakle su povećanje površina pod ovom kulturom u Južnoj Africi.

FAO je revidirao naviše svoje prognoze globalne potrošnje žitarica za 2024/25, sada predviđajući rast od 0,9 odsto na ukupno 2.869 miliona tona, pre svega zbog povećane upotrebe kukuruza za stočnu hranu.

Očekuje se da će svetske zalihe žitarica do kraja sezone 2025. godine opasti za 2,2 odsto, što se uglavnom pripisuje značajnom smanjenju zaliha kukuruza u Sjedinjenim Američkim Državama. Iako će globalne zalihe žitarica u upotrebi u 2024/25. opasti, procenjuje se da će ostati na „udobnom nivou“ od 29,8 procenata.

Predviđa se da će međunarodna trgovina žitaricama u 2024/25. opasti za 5,6 odsto u odnosu na prethodnu godinu, te da će dostići 483,5 miliona tona, pri čemu je glavni faktor smanjena potražnja Kine za ječmom, kukuruzom i pšenicom.

FAO je takođe snizio svoju prognozu globalne proizvodnje žitarica u 2024. godini na nešto manje od 2.841 milion tona, što predstavlja pad od 0,6 odsto u odnosu na 2023. Ova revizija uglavnom odražava značajno smanjenje proizvodnje kukuruza u Sjedinjenim Američkim Državama, gde su kasnosezonski problemi sa vlagom negativno uticali na prinose.

Istovremeno, zvanične procene proizvodnje pirinča u Kini, Maliju, Nepalu i Vijetnamu bile su više od očekivanih, što je rezultiralo novom globalnom prognozom proizvodnje pirinča od 539,4 miliona tona za 2024/25. godinu. Ovo predstavlja godišnji rast od 0,9 odsto i najviši nivo proizvodnje pirinča u istoriji.

Izvor: FAO