Najkraće rečeno-žitarice, pasulj skočio preko noći, investitori sve više padaju na kukuruz, a situacija sa Rusijom i Ukrajinom i dalje ima posledice.

1. Žitarice, soja naglo raste pošto Rusija napušta inicijativu

Žitarice i soja su porasle u trgovini preko noći nakon što je Rusija rekla da se povlači iz Crnomorske inicijative za žito koja omogućava da se poljoprivredni proizvodi bezbedno isporučuju iz Ukrajine.

Sporazum, koji je prvobitno sklopljen u julu prošle godine i nekoliko puta produžen u protekloj godini, trebalo je da ističe sutra.

Ruski zvaničnici saopštili su danas da se više neće pridržavati pravila sporazuma.

Dmitrij Peskov, portparol Kremlja, navodno je rekao državnoj novinskoj agenciji TASS da je sporazum „raskinut“, ali da je Rusija, koja je počela da napada Ukrajinu u februaru 2022, spremna da se ponovo pridruži inicijativi ukoliko njeni zahtevi budu ispunjeni.

Moskva se dugo žalila da zapadne zemlje i Ujedinjene nacije nisu odugovlačile sa okončanjem sporazuma koji uključuje ruske isporuke poljoprivrednih proizvoda, uključujući đubrivo.

Prema podacima UN, iz Ukrajine je isporučeno skoro 33 miliona metričkih tona poljoprivrednih proizvoda prema sporazumu. Kukuruz je bio daleko najveća izvezena roba, a sledila ga je pšenica.

Fjučersi na kukuruz za decembarsku isporuku porasli su preko noći za 7 centi na 5,20¾ dolara po bušelu na čikaškom odboru za trgovinu.

Fjučersi na pšenicu za isporuku u septembru porasli su za 19¾ centi na 6,81¼ dolara po bušelu, dok su fjučersi u Kanzas Sitiju porasli za 14½ centi na 8,43½ dolara po bušelu.

Soja za isporuku u novembru skočila je za 16 centi na 13,86¾ dolara po bušelu. Sojino brašno je dodalo 4,90 dolara na 405,90 dolara po kratkoj toni, a sojino ulje je poraslo za 0,96 centi na 61,72 centa po funti.

2. Investitori više idu ka kukuruzu, manje odvažni na pasulju

Špekulanti su podigli svoje neto kratke pozicije, ili kladili se na niže cene, u kukuruzu, dok su smanjili svoje opklade na pasulj u nedelji koja se završila 11. jula, prema Komisiji za trgovinu robnim fjučersima.

Investitori su držali neto-short 56.167 fjučers ugovora na kukuruz, u odnosu na 7.359 ugovora nedelju dana ranije, navodi CFTC u izveštaju.

To je najveća net-short pozicija od 23. maja.

Menadžeri novca su i dalje bili naklonjeni soji, iako manje nego prethodne nedelje, snizivši svoje neto duge pozicije, ili kladeći se na više cene, na 84.244 fjučers ugovora sa 90.193 prethodne nedelje.

To je najmanja takva pozicija u poslednje tri nedelje, navodi agencija.

U pšenici, investitori su bili više raspoloženi u pogledu tvrdih crvenih zimskih fjučersa, podižući svoje neto dugove na 15.168 ugovora sa 14.502 ugovora nedelju dana ranije, saopštila je vlada.

Hedž fondovi i drugi veliki investitori smanjili su svoje opklade na meko crvene zimske fjučerse, smanjivši svoje neto kratke pozicije na 54.409 ugovora od 56.399 ugovora prethodne nedelje, navodi CFTC u svom izveštaju.

Nedeljni izveštaj Commitment of Traders Komisije za trgovinu robnim fjučersima pokazuje pozicije trgovaca na fjučers tržištima.

Izveštaj pruža pozicije koje drže komercijalni trgovci, ili oni koji koriste fjučerse da bi zaštitili svoju fizičku imovinu; nekomercijalni trgovci, ili menadžeri novca (koji se nazivaju i velikim špekulantima); i nereportables, ili mali špekulanti.

Neto duga pozicija ukazuje na to da se više trgovaca kladi na više cene, dok neto kratka pozicija znači da će se više kladiti da će fjučersi opasti.

3. Toplotni talasi haraju globalno

Ekstremne vrućine se ponovo očekuju u delovima nekoliko država. Onima koji rade napolju savetuje se da preduzmu dodatne mere predostrožnosti i, ako je moguće, rade na otvorenom ili aktivnosti u ranim jutarnjim ili večernjim satima.

4. Rusija se povlači iz ugovora o crnomorskom žitu, ugrožavajući cene hrane

UN se bore da spasu sporazum postignut na početku rata u Ukrajini, koji se smatra ključnim za rešavanje globalne nesigurnosti hrane.

Rusija je saopštila da će se povući iz sporazuma koji je Ukrajini dozvoljavao da izvozi žito uprkos vojnoj blokadi, što je potez koji preti da poveća globalne cene hrane.

Zemlja obustavlja učešće u Inicijativi za crnomorsko žito dok se ne ispune određeni zahtevi za poboljšanjem sopstvenog izvoza žitarica i đubriva. U saopštenju, ruski ministar spoljnih poslova je odbio sankcije Zapada i rekao da sporazum nepravedno favorizuje Ukrajinu.

Sporazum, postignut prošlog jula usred previranja u globalnim cenama i snabdevanju hranom, višestruko je produžen. Ujedinjene nacije su saopštile da je sporazum omogućio izvoz 32 miliona metričkih tona robe i da je od suštinskog značaja za rešavanje bezbednosti hrane u Africi, Bliskom istoku i Aziji.

Istek Crnomorske inicijative za žito moglo bi ponovo da podigne cene hrane i ograniči snabdevanje, slično onome što se dogodilo kada je Rusija prvi put napala Ukrajinu prošlog februara. Pošto obe zemlje sada ulaze u sezonu žetve, UN su se trudile da postignu sporazum kako bi trgovinski tokovi bili predvidljivi.

„Stotine miliona ljudi suočavaju se sa glađu, a potrošači se suočavaju sa globalnom krizom troškova života“, rekao je u ponedeljak generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš nakon saopštenja Rusije. “Oni će platiti cenu.”

Tržišta su se pripremala za kraj sporazuma o žitu jer je izvoz iz Ukrajine opao u poslednjih nekoliko meseci. Cene crnomorskog suncokretovog ulja porasle su 7. jula, a prodavci u Ukrajini „nerado prodaju zbog strožih uslova snabdevanja“, navodi S&P Global. Cene pšenice su porasle u ponedeljak ubrzo nakon što je Rusija zvanično objavila da izlazi iz sporazuma, rekao je Gutereš u ponedeljak.

Uticaj isteka sporazuma možda nije tako dramatičan kao ono što se dogodilo na početku rata. Očekuje se da će zemlje, uključujući SAD i Brazil, imati veće zalihe robe kao što je kukuruz, prema američkom Ministarstvu poljoprivrede, što bi moglo nadoknaditi gubitke iz Ukrajine.

Bez obzira na to, izlazak Rusije iz sporazuma o žitu „zadaće udarac ljudima u nevolji svuda“, rekao je Gutereš u ponedeljak. Ujedinjene nacije će nastaviti da rade na „omogućavanju nesmetanog pristupa globalnim tržištima za prehrambene proizvode i đubriva iz Ukrajine i Ruske Federacije“, dodao je on.

Glavni zahtevi Rusije uključuju vraćanje njene poljoprivredne banke u međunarodni platni sistem SVIFT, koji olakšava plaćanja za uvoz i izvoz između zemalja. Gutereš je prošle nedelje poslao Rusiji pismo u kojem je izneo predloge za „uklanjanje prepreka koje utiču na finansijske transakcije“ preko poljoprivredne banke.

Predsednik Vladimir Putin je, međutim, rekao da se Rusija neće ponovo pridružiti sporazumu ako zemlje ne ispune svoja obećanja.

„Produžićemo ugovor tačno u trenutku kada obećanja koja su nam data budu ispunjena“, rekao je on novinarima prošle nedelje.

Izvor: Agriculture,  Agriculturedive,