Sveža kruška, jagode ili možda paradajz u salati u kasnu jesen? Čini se da smo se navikli da gotovo sve vrste voća i povrća imamo na trpezi tokom cele godine. Međutim, svi vrlo dobro znamo kada je sezona za svaku od ovih kultura. Odakle nam onda jagode tokom cele godine, kruške ili mladi krompir?

Prema podacima i analizama Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije, tokom 2022. godine uvezeno je 305.990,5 tona voća, odnosno 9.1 odsto manje u odnosu na prethodnu godinu. Vrednost uvezenog voća i povrća iznosi 295.7 miliona evra, što je za 3.2 odsto više u odnosu na vrednost uvoza u 2021. godini.

Najveću vrednost uvoza u 2022. godini imale su banane u iznosu od 61.2 miliona evra, a zatim slede limun i pomorandže, što je i očekivano, jer reč je o kulturama koje ne uspevaju na nađem podneblju.

Šta uvozimo od voća i odakle?

U 2022. godini najviše su se uvozile banane i to iz Ekvadora, Кostarike i Кolumbije.

Nakon banana su citrusi – pomorandže iz Grčke, Turske, Španije, klementine iz Grčke i Turske, mandarine iz Grčke i Turske, limun iz Turske, Argentine, Španije i Grčke, kao i grejpfrut iz Turske.

Prošle godine uvezeno je i 26.126 tona jabuke, u vrednosti uvoza od 3,7 miliona evra i to najviše iz Severne Makedonije, u količini od 23.837,8 tona i u vrednosti od 3,1 miliona evra.

Jagode najviše uvozimo iz Grčke, Albanije i Turske, kruške iz Italije i Poljske, nektarine i breskve iz Grčke, Italije i Španije.

Uvoz povrća u 2022.

Tokom 2022. godine uvezeno je 169.752,1 tona povrća što je za 10.3 odsto više u odnosu na prethodnu godinu a u vrednosti od 155.1 miliona evra što je za 29 odsto više u odnosu na 2021. godinu, potvrđuju podaci Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije.

Tokom prošle godine najviše se uvozio mladi krompir, paradajz i pasulj, a u nešto manjoj količini crni luk, zamrznuto povrće i krastavac . Najveću vrednost uvoza u 2022. godini imao je paradajz u iznosu od oko 21 milion evra ili 14 odsto od ukupne vrednosti uvoza. Pasulj je ostvario ukupnu vrednost uvoza od 20,6 miliona evra ili 13,3 odsto od ukupne vrednosti uvoza.

Tokom 2022. godine krompir se najviše uvozio iz Holandije i Francuske,pasulj iz Кirgistana, paradajz iz Albanije i Severne Makedonije, crni luk iz Holandije i Severne Makedonije, dok se beli luk najviše uvozio iz Кine.

Кupus smo uvozili iz Severne Makedonije, papriku iz Severne Makedonije i Albanije, krastavce iz Albanije, dok su se zamrznuti grašak, zamrznuti spanać i ostalo zamrznuto mešano povrće uvozili u manjim količinama.

Lubenice su se uvozile najviše iz Grčke, značajno manje iz Albanije i Severne Makedonije, dok su se dinje najviše uvozile iz Španije i Albanije, ali u znatno manjoj količini od lubenice.

Možemo li manje da uvozimo?

Uvoz ili ne, ono što smo svi sigurno primetili jeste da su cene na pijacama otišle u nebo. Prema podacima koji su objavljeni za 2022. godinu, Srbija je tokom prošle godine uvozila velike količine voća i povrća što je u potpunosti opravdano kada je reč o kulturama koje se ne gaje u Srbiji, kakve su recimo banane.

Ipak, sa pravom možemo postaviti pitanje – da li je umesto uvoza jabuka, krompira, crnog luka i paradajza bolja opcija podržati domaće proizvođače? Ako je krompir kultura koja je tako tipična za Srbiju, zašto bismo ga uvozili i time plaćali strane poizvođače i sve druge u tom lancu – uvoznike, distributere, prodajne lance?

Sa druge, postavlja se pitanje kvaliteta domaćih proizvoda s obzirom na to da svedočimo sve češćim situacijama vraćanja robe sa granice zbog količine nedozvoljenih supstanci poput fungicida.

Sigurno je da postoji mnogo pitanja i problema koje je neophodno rešiti. Međutim, rešenje bi moramo da ide u korist domaće poljoprivrede.

Izvor: N1