Kakva je situacija po pitanju berbe višnje i maline u Srbiji? Najblaže rečeno-upitna!
Kreće berba višnje
Od utorka počinje berba berba višanja u Toplici, prema najavama kvalitet je ove godine lošiji u odnosu na prethodne zbog malog procenta suve materije, a zbog velike vlažnosti i kiše višnja je počela da puca i trune, pa je pred poljoprivrednicima u tom kraju još jedan neizvestan period i briga hoće li moći da uberu svoje zasade i naplate bar deo uloženog novca.
Uz to, početna cena oblačinske višnje poznate u svetu po svom kvalitetu, još uvek se ne zna, a prema najavama otkupljivača mogla bi biti u rangu prošlogodišnje od 40 do 60 dinara, ili čak i niža u zavisnosti od kvaliteta.
VIŠE...
Kvalitet je mnogo lošiji u odnosu na prošlu godinu zbog vremenskih neprilika u prethodnom periodu, ima pucanja plodova, javila se trulež na višnji, tako da je sve neizvesno. Rod je na nivou prošle godine, čak možda i veći ali kvalitet je upitan – kaže jedan od otkupljivača u Toplici.
Neizvesno je i da li će se cena zadržati tokom otkupa, a ne isključuje mogućnost i da bude manja ili da se otkup potpuno obustavi.
Poslednjih nekoliko godina cena otkupa bila je oko 40 dinara za prvu klasu, ali se često dešavalo da se tokom berbe smanji i ispod 30 dinara, pa se poljoprivrednici boje da će tako biti i ove godine.
Kako je rok za berbu višanja relativno kratak jer brzo počinje da truli, voćari požure da je predaju i ne pitaju za cenu, što je poslednjih godina proizvodnju čuvene oblačinske višnje u Toplici gotovo obesmislilo jer često ne pokriva ni osnovna ulaganja – kaže proizvođač iz okoline Prokuplja.
Oblačinska višnja je, uz šljivu, najzastupljenija ratarska kultura samo na teritoriji Prokuplja i nalazi se na površini od preko 2.000 hektara, a godišnje se otkupi od 2.000 do 2.500 vagona tog voća.
Ministarka najavila strože kontrole otkupa višnje
Obilazeći Prokuplje i Toplički okrug, ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković je najavila strože kontrole inspekcijskih službi prilikom otkupa višnje, pre svega kako bi se sprečile podvale otkupljivača da plaćaju voćarima drugu umesto prvu klasu višnje.
Sve inspekcijske službe u predstojećoj sezoni branja ovog najrasprostranjenijeg voća biće na terenu i kontrolisati otkup. Proizvođači treba da budu prioritet kada je u pitanju otkupne cene, odnosno da najveći deo “kolača” pripadne upravo njima – rekla je Tanaskovićeva.
Naglasila je da je nesporan kvalitet oblačinske višnje, ali se problemi javljaju prilikom otkupa kako se klasira jer se proizvođačima za kvalitet prve klase plaća u otkupu cena druge klase.
Ima li berača višnje?
Proizvođači muku muče i sa beračima kojima daju polovinu novca i cena po kilogramu prošle godine bila je oko 20 dinara.
Ratari podsećaju i da je cena hemikalija i preparata za zaštitu gotovo duplo skuplja u odnosu na prošlu godinu, a posebno ističu cenu veštačkog đubriva koje je košta koliko i ar zemlje na ovim prostorima.
PISALI SMO:
Berba MALINE 2023: ŠTA se bere, KO bere i po KOJOJ ceni?
Koliko se plaća berba malina?
Za berbu malina dnevnica će ove godini biti 3.500 dinara, za 1.000 dinara manje nego prošle godine, navode malinari iz opština u Pčinjskom okrugu, koji očekuju da i otkupna cena bude kako berba bude odmicala i veća od ponuđenih 160 dinara.
Prošle godine otkupna cena kilograma maline u Pčinjskom okrugu bila je 500 dinara,što je bilo dovoljno da malinari pokriju troškove i ostvare određenu zaradu.
Neki uzgajivači ovog voća berače plaćaju i po kilogramu. Prošle godine je moglo je da se zaradi i do 100 dinara od kilograma ubranih malina. Proizvođači strahuju koliko će im se sve što su uložili isplatiti, ali još uvek se nadaju da se neće ponoviti situacija od pre nekoliko godina da rod ostane neobran ili da budu primorani da malinjake raskrče.
„Ulaganja u maline su ogromna. Za okopavanje je dnevnica bila 4.000 dinara po radniku, za šta nam je trebalo sedam-osam radnika i samo za to treba izdvojiti oko 1.000 evra. A zatm i košenje, kidanje izdanaka, okopavanje dva puta, ne računajući hemijska sredstva i prskanje,“ zajednički je stav više malinara iz Vranja, Vladičinog Hana, Surdulice i Trgovišta.
Površine pod malinama u sedam opština juga centralne Srbije se iz godine u godinu uvećavaju, uprkos stalnom povećanju troškova održavanja zasada.
Izvor: Južne vesti, Danas
Komentari