Zelena salata je izuzetno česta povrtarska kultura. Iako važi za izuzetno jednostavnu kulturu za gajenje, ne postoji razlog da se proizvodnja zelene salate ne učini efikasnijom.
Iako se gaji tokom cele godine, jesenja sadnja zelene salate ima svoje prednosti. Ko se odluči za jesenji usev ove kulture kratkog vremena vegetacije, može na dobar način iskoristiti zemljište kakvo su za sobom ostavile druge kulture koje se gaje u Srbiji. Sa ekonomskog aspekta gledano, zelena salata je povrće koje je traženo i koje će uvek imati kupce. Sa druge strane, podnosi temperature i do -13 stepeni celzijusa.
Možda vas zanima
Kako najefikasnije gajiti zelenu salatu na jesen?
Najbolje je saditi zelenu salatu ako ste upravo završili berbu paprika, paradajza, kupusa i drugih povrtarskih kultura koje su đubrene stajskim đubrivom.
Zelena salata zahteva dobro nađubreno zemljište, ali zbog kratkog perioda vegetacije se ne isplati đubriti je zasebno. Đubrivo koje ostane neiskorišćeno privlači razne štetočine pa zato nije pametno posebno đubriti zelenu salatu, ali je izuzetno pametno koristiti je kao usev da bi se đubrivo koje je ostalo iskoristilo. Sadnjom zelene salate na zemljište koje je već bilo đubreno zbog drugih kultura, novac uložen u đubrenje se bolje iskorišćava, a proizvodi se kvalitetno i traženo povrće.
Posle zelene salate mogu se gajiti šargarepa i celer, koji su takođe traženi na tržištu. Ali, ako ste prethodno gajili šargarepu, celer, peršun i drugo korenasto povrće, ne preporučuje se sadnja zelene salate.
Zelenu salatu nemojte nikada da sadite zajedno sa brokolijem.
Oni koji žele da izvuku maksimalnu korist od jesenje setve tj. sadnje treba da uzmu u obzir da zelena salata odlično funkcioniše u združenoj sadnji. Od kultura koje se mogu gajiti u ovom periodu godine zajedno sa zelenom salatom izdvajaju se praziluk, crni luk, rotkvice, radič i keleraba.
Komentari