Poskupljenje inputa za skoro 300 posto, niska cena pšenice i velika količina zarobljenog prošlogodišnjeg roda, bacilo je naše ratare u jako tešku i neizvesnu situaciju, napisali su u otovorenom pismu u Udruženju ,,Pančevački ratari’’. Ovo pismo prenosimo u potpunosti.

Nekada se žetva obavljala kod kuće sa drešom, pošto je pšenica bila pokošena i vezana u snoplje i kod kuće čekali red. Za taj posao je bilo potrebno više od dvadesetak ljudi i žena. Moba je bila neophodna i skoro obavezna, jer su samo velike gazde mogle da plaćaju radnike. Na kraju posla vladala je radost, jer je obavljen važan posao ratara. Po obavljenom ručku, popilo se, a ponegde i zapevalo. Sada u žetvi i posle vlada muk i briga šta raditi sa pšenicom, jer je država obezvredila svu muku, brigu i rizik ratara, pošto se sve obavlja pod otvorenim nebom.

Naša država umesto da podstiče ratare podsticajnim merama, ona ih davi ,,kao čuma piliće’’ i radi sve da im obezvredi ulaganje, trud, rad i rizik koji sami snose. Zato moj unuk koji je u 22 godini ,,oteran’’ je sa kućnog praga u ,,beli svet’’ da se snalazi i opet sve počne iz početka, kao nedaj bože neki beskućnik, jer u poljoprivredi i selu ne postoji nikakva perspektiva da živi od svog rada, kao što ustav garantuje na papiru.

Ženidba i osnivanje porodice je skoro nemoguće u seoskom domaćinstvu. Prazne priče o boljoj budućnostii je oduvao vetar. Ovaj ražim je u ime države upropastio sve što je moglo. Kao što je poznato više od desetak godina potpuno su otvorene granice prema EU, tako da uvozni imputi u proizvodnji, kao nedophodan repro materijal ima evropsku – svetsku cenu.

Ove proizvodne godine su ti imputi porasli od 200 – 300%. Kao takvi ugrađeni su u proizvodni ciklus jer država skoro ništa nije uradila da pomogne proizvođače i time da svoj doprinos umanjenju cene koštanja ratarskih proizvoda. Poljoprivredni proizvođači – ratari , kao stvaraoci novih vrednosti uradili su sve što su mogli. Država je uradila sve na poništavanju tih vrednosti iznenadnom zabranom izvoza žitarica i time kao ,,sabljom’’ presekla izvozne potencijale koji su bili početkom marta meseca u usponu.

Cena pšenice je bila 44 – 45 din. po kg, a kukuruza 35 – 36 din. kg u otkupu. Petomesečnom zabranom izvoza država je na veštački način ,,ugušila’’ cene žitarica grubim upadom na tržištu, i time prekršila osnovni princip u EU za slobodno tržište roba. Posledice ove potpuno nerazumne i nepotrebne mere su katastrofalne za ratare. Sada kada je žetva gotova ili pri kraju imamo novi rod pšenice i prelazne zalihe stare neprodate pšenice zbog zabrane izvoza.

Procenjuje se da trenutno imamo prelazne zalihe prošlogodišnje pšenice oko 700 000 tona. To je do te mere ugušilo cenu pšenice, koja je u neprestanom padu od 45 din. Kg u Martu na sadašnjih 35 din. i dalje pada. (valjda do 0 din.) To ukazuje da je hitno potrebno ukidanje privremenih mera zabrane izvoza žitarica (pšenica i kukuruz). Jer imaju veoma štetan karakter za ratare proizvođače i državu. Delimičan odgovor na naše predloge i zahteve država je odlučila da za potrebe državnih robnih rezervi otkupi 131 000 tona pšenice ovogodišnjeg roda po ceni od 40 din. kg.

Ako znamo da je stara pšenica do stupanja na snagu zabrane izvoza bila 45 din. kg – vidimo da je za novi rod znatno umanjena cena iako imamo ugrađene veće troškove proizvodnje. Znači naša država ne uvažava realnost i nanosi veliku štetu proizvođačima – ratarima. Svetsko tržište je uvažilo povećane troškove proizvodnje i uz veću tražnju odredillo pravu meru za prošlogodišnji rod pšenice (45 din.kg).

Ako pogledamo troškove materijalne reprodukcije, uz direktene materijalne troškove (imputi) imamo još: – Indirektne materijalne troškove (20%). – Amortizacija sredstava za rad (mehanizacija) i skladišnjih objekata. – Porez, doprinosi, takse i drugi državni nameti – dažbine na poljoprivredno zemljište. – Kod većine proizvođača i zakup. – 5% akumulacije za obnovu proizvodnje na nivou proste reprodukcije, dolazimo do toga da je cena pšenice sigurno kao što je slobodno tržište odredilo 45 din.kg plus 8% pdv, cena je 50 din.kg, kao što smo tražili pre žetve.

Izvozne kvote od 500 000 tona za jul, avgust i septembar nisu dale pozitivne rezulatate u smislu regulisanja cena žitarica, jer imamo prelazne zalihe pšenice 700 000 tona u trenutku kad je skinut novi rod i 850 000 – milion tona kukuruza (najviše dosad). Visoke prelazne zalike kukuruza su umanjile cenu sa 35 – 36 dinara kilogram , na sadašnjih 30,15 dinara, a još uvek troškovi rastu (naročito evro dizel), a cena pada.

Šta čemo sa kukuruzom kada znamo da će uskoro stići novi rod. Kukuruzu u ambarima štetu nanose osim miševa i pacova tokom cele godine i larve leptira koje izlaze iz zrna krajem ovog meseca. Ako ostane i duže u ambaru napašće ga i gagrica koja za sobom ostavlja crne kuglice koje kukuruzu daju gorak ukus kad se preradi i stoka ga neće jesti. Zbog nepokrivanja proizvodnjom troškove materijalne reprodukcije – trošimo osnovnu materijalnu supstancu postojećeg kapitala, koji se ubrzan