Dragi čitaoci, danas želimo da sa vama podelimo zanimljiv razgovor koji smo imali sa Goranom Vasićem, predstavnikom Mačvanskog Udruženja proizvođača mleka, predstavnikom poljoprivrednika, o izazovima i perspektivama mlečnog govedarstva u Srbiji. Njegovo iskustvo i mišljenje nude dublji uvid u ovo ključno područje poljoprivrede. Razlog našeg razgovora danas je da vam iz prve ruke prenesemo kako su protekli razgovori sa Ministarkom poljoprivrede i šta su bili ključni zahtevi.
Možete li nam reći kako su protekli ti razgovori sa ministarkom Tanasković?
„Razgovori sa ministarkom bili su veoma izazovni, trajali su čak tri sata. Atmosfera je bila napeta jer smo pokušavali da joj predstavimo ozbiljnost problema sa kojima se suočavamo u sektoru mlečnog govedarstva. Moram da priznam da je bilo trenutaka kada se činilo da ministarka ne shvata potpuno sve naše brige.
Osećali smo se kao da nismo tamo uopšte dobrodošli, da su oni nešto ljuti na nas, da nismo njihovi, šta su oni zamišljali. Oni ne mogu da shvate da je poljoprivreda u Srbiji toliko urušena već decenijama. Nije to samo ova vlast, urušavale su je sve vlade od devedesetih na ovamo. Srpska poljoprivreda je klizila, klizila i došla je do dna.
Mi smo počeli nešto ove godine kao predstavnici 2 udruženja koji imaju zajedničke stavove, iste probleme i vrlo sličnu strukturu proizvođača mleka u Šumadiji i Pomoravlju. Udružili smo se i ove godine smo zajedno tražili sastanak kod predsednika Vučića i gde smo imali neki uspeh.
Pogotovo su nam bili bitni prelevmani, da se zaštiti domaća proizvodnja od uvoza mlečnih proizvoda.
Mislim da je normalno da budemo uključeni do kraja, da se pitamo i da budemo obavešteni od strane Ministarstva poljoprivrede da su se stekli uslovi da se ukinu prelavmani da neko to objasni da kaže: „Evo u Evropi cena mleka je ta ta, mi ćemo kontrolisati ovako ili onako, moramo prelevmane da ukinemo iz ovog ili onog razloga…“
Ali mi nismo uopšte obavešteni da su ponovo ukinuti prelevmani, ni kao akteri, kao ljudi, koji su, kao neko ko je na tome snažno insistirao više nego što smo tražili dodatne novčane izdatke od države. Ukidanjem prelavmana bez da smo obavešteni ili konsultovani zaključili smo da nas ministarka nedovoljno poštuje i zato smo insistirali na razgovoru.
Razgovori sa predsednikom u maju mesecu kao nepoznanica donosiocima odluka
Pritisnuti problemimima u mlečnom govedarstvu odlučili smo se da tokom maja meseca razgovaramo sa Predsednikom Vučićem.
Na tom sastanku smo mi strašno borili da mu ukažemo na sve probleme koje imamo u mlekarstvu, koliko smo mi u dubiozi i sve, i onda je sam to čovek posle toga shvatio i sam je posle 2-3 sata na konferenciji za medije jasno rekao, video sam da ljudi mogu da kupe traktor od 15.000 evra polovan, i da regres po kravi bude najmanje 55.000, a možda i više.
Prosto je to obećanje i to i to je lep gest u svakom smislu, da uz to obećanje je država prepoznala probleme, šalje jasnu poruku da hoće da pomogne i da hoće da oporavi stočarstvo.”
Šta je Vučić rekao proverili smo i evo
Citiramo Tanjug, i evo citata koji potvrđuje sve što nam je Goran Vasić i rekao:
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da je razgovarao sa predstavnicima nekoliko udruženja poljoprivrednika i da im je izašao u susret za većinu zahteva.
On je, nakon otvaranja fabrike Nidek, na pitanje Tanjuga šta od zahteva poljoprivrednika može da se ispuni, kazao da su sastanku prisustvovali premijerka Ana Brnabić, ministar finansija Siniša Mali, ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković, kao i ministar trgovine Tomislav Momirović, koje je zamolio da već na današnjoj sednici Vlade razmotre koliko mogu da pomognu, jer se radi o ogromnom novcu.
“Na sastanku su bili, pored odgajivača stoke, i mlekari i razgovarali smo o problemima. Oni su pristojni ljudi, govorili su o teškoj poziciji i tražili pomoć. To je kompleksno pitanje za koje treba sa oko 26 milijardi subvencije da se povećaju na preko 80 milijardi. Samo napravite razliku u 10 godina to je veće ulaganje, ali nikada neće biti dovoljno”, rekao je on.
On je istakao da vlada može samo da sagleda šta je pravično i da se ne ulaže samo u tajkune i njihove skupe mašine, već da mora da gleda kako da “uložimo u obične domaćine”.
“Nije tu reč o poštovanju već ogromnim parama i kada povećavate na 40.000 dinara po grlu imate oko 20 miliona evra koje morate da date. Kada povećavate premije za mleko to je oko 7,5-8 miliona evra po dinaru. Morate da nađete pare da ne ugrozite budžet ili deficit, fiskalnu zemlju”, rekao je Vučić.
Prema njegovim rečima, zahtev poljoprivrede je bio da se poveća premija za mleko sa 15 na 20, on je rekao da možemo sa 15 na 19 u skladu sa razgovorima, jer je to ono što Vlada može da učini.
“Tražili su da se prelevmani uvedu i da se ide na 300 dinara po kilogramu, pre svega za tvrde sireve, to ćemo danas, i tražili su povećanje subvencija po grlu i povećaćemo sa 30.000 na 40 000 po grlu, baš kako su tražili. Gledaćemo sledeće godine u sledećem budžetu da povećamo na najmanje 55.000 jer hoćemo da ojačamo malog stočara, siromašnog koji ima jednu, dve tri krave i koji se muči”, rekao je Vučić.
On je dodao da je otvoren za razgovore, ali da neće da razgovara sa “ucenjivačima i profesionalnim demonstrantima”.
Obećanje ludom radovanje ili ko je ovde lud?
Goran nam je ispričao šta se sada dešava i zaista se postavlja pitanje-ko je ovde lud ili normalan?
“Međutim, sada kada je došao novi agrarni budžet i ministarka Jelena Tanasković ponovo najavljuje da ostaje 40.000 po grlu, premija 19 dinara. Ljudi gase proizvodnje, ne veruju državi, u održivost, a sve što smo mi radili traktorima, blokadama, ucenama faktički na mišiće borili da mi to dobijemo.
Pozivamo državu da ona samo prepoznaje probleme i da kaže evo-vidimo problem za to i to, kao što smo videli kroz tu ponudu predsednika, tu meru. I sada kada vidite ovaj jutrošnji sastanak – kažu nije predsednik to obećao.
A onda mi pokazujemo snimak, ona kaže „nisam znala“. Pa ako vi ne čujete predsednika države, a tu je šef kabineta i pomoćnik ministra i cela ekipa i svi se prave da nisu znali.
Prave se da oni nemaju pojma šta je predsednik države obećao, a svi se kriju iza predsednika države.”
Faktički – postoji s jedne strane obećanje predsednika, ali je institucija koja to treba da sprovede, a ona…
Mi za tih 55.000 da kažemo da je to sada inicijativa predsednika države. Nije naš zahtev bio.
Malo bolje da razmisle oni bi to trebalo da realizuju i da ponude i da pošalju i psihološki znak da poštuju, jasno da se pošalje poruka to bi mnogo bitno uticalo na sve mlade ljude koji se bave proizvodnjom mleka i rekli da, evo, ovo prepoznaje država prepoznaje probleme, država šalje jasnu poruku, za vas će stati, ne samo sa finansijske strane, nego što to jasna poruka da država nešto učini sama.
“Ono što ona mora da bude je da vam država bude takva da brine. Ne mora da uvek čeka da neko preti traktorom ni kompletnim protestima.”
Posle svega ovoga i iskustva sa pregovorima i konačnim ishodom tih pregovora, šta vi ovako razmišljate i kakva je o ukratko vaša situacija, kakva je prespektiva za mlečno govedarstvo?
“Ja sam na jednom javnom slušanju koje je organizovano u aprilu mesecu skupštinski odbor za privredu skupštine Srbije i rekao nešto što mediji, novinari i javnost nije bavila time, i ja moram ponovo da kažem.
Dok god u Ministarstvu poljoprivrede postoje ljudi, neki službenici, neki državni sekretari i pomoćnici, ministri i neki rade za mlekaru, neki rade za neke klanice, neki rade za neko hladnjače, mlinsku industriju, nema nade za poljoprivredu.
Tu je centar problema.
Menjamo ministre, menjamo predstavnike vlade, menjamo predsednike država, a jedni te isti ljudi u Ministarstvu poljoprivrede, oni sve promeniše, a ostaće večito tamo.
I to je problem svih problema.”
- Ako smo imali u situaciju da za izradu strategije razvoja srpske poljoprivrede za 145 stranica je potrošeno 8,2 miliona američkih dolara, pa da su ih kucali zlatnim slovima, to nije moglo toliko da košta.
- Ako imamo situaciju da državni revizor kaže da je našao da 28 milijardi dinara za razvoj srpskog stočarstva nema traga ni jednom dinaru, nema traga gde je nestao novac.
- Ako imamo nalaz državnog revizora za 24 milijarde za ruralni razvoj za koje nema traga ni glasa gde je i jedan dinar završio, o čemu mi ovde možemo da pričamo, kakav bi to zaokret trebalo da se napravi u srpskoj poljoprivredi bi da bi mi videli tu perspektivu?
“Upravo ono što sam pre rekao – da nešto država mora nešto sama uradi, da ne mora biti pod pritiskom, ali izgleda da je problem u onima tamo, onima tamo koji sede tamo 20 godina. To su prosto rečeno paraziti, psi koji uništiše srpsku poljoprivredu.”
Evo imamo i sad situaciju da se sama ministarka hvali kako je budžet za 2024. godinu nikad veći do sada. A evo kad slušamo vas vidimo da te pare em u principu izgleda da onda mogu da budu koliko god velike kada one ne odlaze na pravo mesto.
“Upravo to, da tačno je i ta poruka. Da, neko daje novac veliki, neko je rešio. Ako neko da novac, nije da potenciram predsednika Vučića, daleko bilo, nego vidite vi jedni u klin drugi u ploču. Ako predsednik države kaže – da, 55.000 po grlu, a svi se oni pozivaju i toliko vole predsednika Vučića, ali neće kad im nešto ne odgovara da ga slušaju.
Ali hoću da kažem da, ako je budžet nikad veći, a to je sve tačno, tu su pitanja gde su detaljno kod vas ideje, gde su u toj priči porodična gazdinstva, gde je strategija jasna, ko su ciljne grupe u budžetu, da li su to mladi, oni koji su opstali još uvek po selima ili ili su to igrači, tajkuni, to je ono što vam kažem, vidite sve te manipulacije i to i upravo i rade. Taj novac je namenjen za one za koji rade u Ministarstvu poljoprivrede. Svašta možemo, da prevrnemo nebo i zemlju, ali ako ovi ljudi tamo ostanu i dalje to da rade što rade nema perspektive žalosno je, ali to čje i ono što smo videli juče. Nije moguće da ako da ministarka poljoprivrede nije čula, a možda nije čula da je predsednik obećao, a nemoguće da njen pomoćnik ministra ili šef kabineta niko nije čuo šta je rekao ili se prave ludi, pa nemoguće, a nemoj da ćutite, pognuli glave i svi ćute. Četvoro predstavnika ministarstva poljoprivrede, ministarka i još troje i svi se prave ludi da nisu čuli obećanja predsednika države. E tu je srž možda problema u celoj poljoprivredi ne samo kod nas u mlekarstvu.”
Cela suština je da ovo institucija koja bi trebalo da vodi računa i da udešava situaciju u poljoprivredi, a to sigurno nije funkcija predsednika države, nego je funkcija ministra i ostali pomoćnika iz svega onoga što prati ministarstvo poljoprivrede je ostala i dalje znači gluva i nezainteresovana da kažem za one vaše probleme.
“Mislim stvar je što u poljoprivredi porodica i gazdinstva treba da budu nosioci razvoja poljoprivrede. Mi smo rekli, moram da istaknem, mi smo rekli da ovaj novac koji je ulažete u mlekarstvo, treba shvatite da ulažete u popravljanje demografske slike Srbije. Ako te krave ostanu tamo, ostaće i mladi ljudi, rađaće se deca, ostaće sela, to je suština stvari. Nije samo dajte novac, pa ćemo mi ovde ne znam šta raditi s novcem, nećemo graditi vile i ne znam šta, nego suština da ostane život na selu.
Šta više da kažem, jednostavno, bojim se da i ovaj budžet koji jeste dovoljan, koji ako se usmeri u prave ruke, na pravi način, racionalno, pošteno, pravedno, može da se radi s tim, nisu to nimalo male pare – može. Samo treba raspored raspodela da bude pravična i pravedna. Sve ostalo, znate i sami u kakvoj zemlji živimo, da korupcija je ta koja razjeda ovu zemlju najviše. Korupcija je nanela štetu poljoprivredi, upravo korupcija i korupcija.
Mi smo predsedniku zemlje na tom sastanku jasno rekli – Vi gospodine predsedniče, treba da znate da 10 najbogatijih ljudi u Srbiji proverite to, su svoj biznis, svoj imetak i bogatstvo stekli u agrobiznisu, a da za to vreme se 1.000 sela gasilo i praznilo, nestala je proizvodnja mleka, svega, povrće i voće i svega ostaloga što je logično da je kapital isisavan iz tih sela, uništavan život u selima i preseljavane pare u ruke ovih najbogatijih. Predsednik je to ponovio i na toj istoj konferenciji i on se time složio i o čemu mi sada više pričamo? Sve su priče ispričane.”
“Neko mora da uradi nešto tamo, mora da preseče jednom te ogranke kaže kriminalu dosta.
Bitne su porodice, politika treba bez sumnje ulagati u život u selo, tako da suštinu smo rekli, šta je srž problema.”
Tako je tako je. Hvala vam najlepše Gorane na ovom razgovoru i nadamo se da će ipak nekako da se stvari promene, ali za sada smo svesni da smo tu gde jesmo.
Komentari