Srbija je širom otvorila vrata za uvoz prasadi. Odluka Vlade da ukine carinu na uvoz tovnih prasadi do 50 kilograma, prema mišljenju resornog ministarstva trebalo bi da omogući obnovu stočnog fonda, koji je poslednjih deset godina gotovo uništen. I dok država pokušava ovom merom da zanovi tov svinja, pojedini poljoprivredni proizvođači smatraju da to nije najbolje rešenje, jer bi moglo dodatno da uruši domaće stočare.

Prema rečima Čaba Mikuške, predsednika Udruženja odgajivača svinja iz Bačke Palanke domaći uzgoj svinja je u poslednjih deset godina doživeo velike promene. „Pre 2010. godine preovladavao je uzgoj svinja kod malih proizvođača. Skoro 70% proizvodnje je bilo kod njih, a 30% kod velikih. Proteklih godina su se klaničari počeli baviti uzgojem, tovom na veliko, pa su monopolom počeli da diktiraju cenu. Mali farmeri koji su posedovali 10 – 20 krmača ili 200-300 tovljenika nisu imali kontinuiranu proizvodnju prihvatajući cenu koja je za njih bila pogubna i tako su polako nestajali. Danas mogu slobodno da kažem da giganti imaju 75% proizvodnje , a mali do 25%“, kaže Mikuška za naš portal.

On ukazuje na činjenicu da mali proizvođači više ne mogu da ispoštuju zahteve tržišta, jer imaju male količine i nejednak kvalitet proizvoda. Klanicama ta roba ne odgovara i oni argumentovano traže uvoz. „Poboljšanje stočnog fonda je potreba, ali svinje koje će bez carine ulaziti u našu državu, poboljšaće stanje u par stotina farmi, ali na više od deset hiljada farmi izazvaće poguban efekat.Veliki proizvođači imaju obrtna sredstva koja mogu da ulože, a da ne ugroze svoju egzistenciju!“

Čaba Mikuška ukazuje i na težak položaj malih proizvodjača, koji sagledava kroz porodičnu istoriju. „Moja porodica se već tri puta ‘podigla sa nule’ sad je pitanje kako ćemo. Bolest slinavke i šapa 1965. godine je odnela sve, deda je imao goveda i opet je uspeo nekako da izgura, otac je 90-ih zbog dugotrajno niskih cena i stavom da će biti bolje, isto ‘nulirao’ račune, a ja sam uz pomoć ženinih roditelja započeo uzgoj prasadi i plašim se da ću morati da prestanem“, kaže Čaba.

Na naše pitanje o mogućnosti prerade mesa i plasmanu proizvoda, odgovara da je domaće tržište preplavljeno jeftinom robom, a da domaći kvalitetni proizvodi nemaju kupca jer je njihova finansijska snaga minimalna. „Znam veliki broj proizvođača koji su uz pomoć države otvorili male prerađivačke kapacitete i svi su propali zbog nedostatka kupaca. Poljoprivrednik je i opterećen sa porezima i obavezama koji su ogromni. Ja posedujem jutro zemlje i imam obavezu da godišnje isplatim za zdravstveno osiguranje 178.000 dinara a za PIO 240.000 dinara, koje dugujem već godinama, i niko ne pita odakle mi novac za to!“ reči su Čaba Mikuške, predsednika Udruženja odgajivača svinja iz Bačke Palanke, koji kako kaže, više ne veruje obećanjima koja su data pre dvadeset godina, da će biti izrađena posebna državna strategija kojom se neće dozvoliti propadanje malih proizvodjača.

Željko Ivanji