Dok jedan stanovnik susedne Rumunije u proseku godišnje pojede do 100 kilograma krompira, u Srbiji je ta količina znatno manja – tek oko 44 kilograma. Ovo pokazuje ”mapa” o konzumaciji krompira u Evropi na godišnjem nivou, kreirana na osnovu podataka Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) iz 2020. godine.
Od istog autora...
Na osnovu ovih pokazatelja najviše krompira tokom godine pojede se u Belorusiji – 170 kilograma po stanovniku godišnje. U okruženju ispred Srbije je Bosna i Hercegovina, čiji stanovnici u proseku godišnje pojedu 92 kilograma ove namirnice, zatim Severne Makedonije sa 61 kilogramom, u Albaniji i Sloveniji potroše do 46 kilograma, a u Crnoj Gori samo 31 kilogram po osobi.
Osim što je potrošnja krompira relativno mala, statistika a i svakodnevni život pokazuje da se na srpskim trpezama nalazi više krompira iz uvoza nego onog proizvedenog na ovdašnjim oranicama!
U razgovoru za ”Agromediu” dr Zoran Broćić, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu je izneo podatak da se na početku 21. veka u Srbiji proizvodnja krompira odvijala na površini od 80.000 hektara, a sada je to jedva 21.000 do 22.000 hektara. To znači da se za samo dve decenije površina pod krompirom redukovala čak četiri puta.
”Nažalost zadnjih godina mi vidimo da nemamo dovoljno krompira. Ove godine očekuje se proizvodnja krompira na nivou oko 400.000 tona, što teoretski izgleda da je dovoljno za Srbiju, ali tržište pokaže da veliki deo tog krompira nema tržišni kvalitet. Zbog toga i uvozimo nekih 50.000 do 60.000 tona godišnje, koliko je iznosio prošlogodišnji uvoz. Nažalost ove godine mi se čini da će taj uvoz biti veći. Supermarketi žele dobru robu, na pijaci hoće da potrošači imaju krompir lepog izgleda, a što nije slučaj sa domaćim krompirom”, ukazuje naš sagovornik.
Zašto je smanjena proizvodnja krompira u Srbiji?
Jedan od razloga sve manje proizvodnjie krompira u našoj zemlji, prema profesoru Broćiću, je taj što je u zadnjih dvadeset godina došlo do devastiranja brdsko – planinskih područja gde se tradicionalno proizvodio krompir, te što veliki broj radno sposobnog stanovništva nije više u mogućnosti da radi, a omladina otišla iz sela i praktično se ispraznilo to područje.
”Malo je ljudi koji mogu da se bave uopšte poljoprivredom, a nažalost u krompiru se ne zarađuje svake godine. Zbog toga što to brdsko – planinsko područje ima drugačije zemljišne i klimatske prilike ono nije stabilno za proizvodnju, kao što je slučaj u ravničarskom području, gde je moguće primeniti krupniju mehanizaciju, navodnjavanje pošto praktično imamo svaku drugu sušnu godinu. Nije se zarađivalo u krompiru i ljudi su se preorjentisali na nešto drugo. Pre dvadeset godina kada sam išao ka Sjenici i u to brdsko – planinsko područje bilo je kromprira na sve strane, a nažalost danas vidite maline, a krompir sporadično. To je dovelo do značajnog samnjena proizvodnih površina, a sa druge strane zadnjih godina smo imali i veliko povećanje imputa u proizvodnji – od nafte, đubriva, hemije, tako da je cena koštanj ajednog hektara krompira se povećala za skoro 50 posto”, kaže profesor Broćić.
Prema njegovim rečima u jedan hektar ozbiljne proizvodnje krompira bez semena neophodno je uložiti 3.500 do 4.000 evra. Ukoliko se nabavi kvalitetno seme, koje košta oko 3.000 evra, dolazimo do cifre od nekih 6.000 – 7.000 evra.
”To je jako skupa proizvodnja i ako ne postignete zadovoljavajući prinos sa kojim na tržištu treba da naplatite neku dobit vi pravite gubitak i naravno smanjuje se zainteresovanost za tu proizvodnju. Ko danas zarađuje u sektoru krompira? Uglavnom oni proizvođači koji rade u ravničarskom rejonu, gde je potpuno mehanizovana proizvodnja, koji imaju dobre uslove za navodnjavanje, koji su naučili da se time bave. Oni postižu prinose 50 do 60 tona po hektaru i ta proizvodnja može da bude profitabilna. Ako vi postižete 20 tona po hektaru, kao što je slučaj u brdsko – planinskom rejonu onda teško možete biti profitablni i opsatati u toj proizvodnji”, navodi Zoran Broćić, profesor na Poljoprivrednom faklutetu u Beogradu.
Koja je cena krompira zadnjih godina?
Kada je u pitanju cena, podseća, da su jako velike oscilacije, ne samo u krompiru več uopšte u voću i povrću, ”zadnjih godina sam imali od ekstremno niskih cena, ispod cene koštanja do recimo do ekstremno visokih cena, koje su bile prošle pa i ove godine”.
”Trenutne cene za proizvođače se kreću 50 do 60 dinara po kilogramu za dobru robu. Ali, zašto je to tako? Trenutno je malo u ponudi kvalitenog krompira u Srbiji. Upravo ove vremenske prilike koje su trajale od početka sezone su uslovile da je dosta proizvodnje stradalo, od bolesti i štetočina, suvišne vlage, grada … tako da nemamo ni adekvtne prinose ni zadovoljavajući kvalitet i zato su male ponude dobre robe, a sa druge strane se otvara mogućnost uvoza i uvek postoje oni koji čekaju šta mogu da uvezu i da na tome mogu da zarade”, kaže Broćić.
Dragačevski mesečar i druge domaće sorte u semenu od Centra za krompir u Guči
Inače, profesor Broćić se poslednjih godina posvetio očuvanju domaće sorte krompira ”dragačevski mesečar”. U proteklih pet, šest godina učestvovao je u revitalizaciji Centra za krompir u Guči, gde je pokrenuta proizvodnja visokokvalitetnog predbaznog semena, super elite i elite, mini krtola. Radi se o ozdravljivanju starih sorata krompira, kao što je ”dragačevski mesečar”.
”Potpuno smo savladali tu tehnologiju, ali nažalost investitori nisu videli da tu ima mnogo para, pa su se malo povukli i preorjentisali na neke druge proizvodnje vezane za sadni materijal. Ja sam ostao da umnožavam staru autohotonu sortu ”dragačevski mesečar”. To je sorta koja ima specifičan ukus, prepoznatljiva je kod neke starije generacije i moja želja je da je vratimo ponovo u proizvodnju, zbog toga sam i krenuo u neku ozbiljniju priču sa tim”, kaže Broćić.
Sorta ”dragačevski mesečar” ima rodni potencijal od 40 – 50 tona po hektaru. Ali, zbog veoma teških uslova u proizvodnji ove godine, pre svega kasne sadnje, koja je obavljena u maju, na površinama koje nisu stradale od suvišne vode, bilo je nekih tridesetak tona.
” Krompir ”dragačeski mesečar” neće biti izgubljen, bar za neko vreme, dok ja budem mogao da radim. Ima načina da je zadržimo, da svake godine obnavljamo taj početni materijal. Zahvaljujući pre svega kolegama iz Biloškog instituta ”Siniša Stanković” koji mi pomažu u održavanju te sorte i koji su učestvoali u njenom ozdravljivanju. Sortu smo već dve godine testirali kod većeg broja proizvođača. To jesu mali proizvođači, hobisti, ali oni su i ljubitelji tih starih sorata, koje imaju spečifičan ukusu, o kojima pričaju naši stari. Moja želja je da uvedemo ovu sortu i da komercijalizujemo merkantilni krompir za one potrošače koji vole te stare ukuse. To će ipak zavisiti od toga koliko budemo ekonomski sposobni da vratimo tu sortu na tržište”, navodi profesor Zoran Broćić.
Komentari