Put do probirljivog i zahtevnog evropskog i svetskog tržišta nije ni malo lak, ali srpska malina, suva šljiva i jabuka su odavno našle svoje mesto. Tako smo u Evropi najviše poznati baš po izvozu jabuka i malina. Iz valjevskog kraja, pored voća, sira i kajmaka, inostranom tržištu bi bila zanimljiva i čokoladirana šljiva, sušena malina i drugo voće – Valjevsko pivo. Evo o čemu bi trebalo voditi računa za još bolji izlazak domaćih proizvoda na strano tržište.
Ivana Marković, predavačica na Akademiji strukovnih studija Zapadna Srbija – odsek Valjevo, kaže da imamo dobru poziciju i da je srpski proizvod konkurentan na stranom tržištu jer imamo kvalitet.
Možda vas zanima
Međutim, ono o čemu proizvođači i izvoznici treba da vode računa kada plasiraju proizvode na strano tržište, jeste tačno određeni nivo kvaliteta koji je tamo zahtevan.
“Mislim da mi nemamo problem kada je u pitanju hrana. Imamo odlične uslove za proizvodnju organskih proizvoda. Što je mnogo cenjeno na evropskom tržištu. Proizvođači treba da misle o kvalitetu, ceni koja je prihvatljiva na tržištu na koje žele da istupe. Mora da se osmisli kompleksna strategija i taktika nastupa.”, kaže Ivana i dodaje da je potrebno i pažljivo dati ime proizvodu, kako ne bi imalo pogrešnu konotaciju i značenje na stranom tržištu.
Da li strani kupci znaju šta su duvan čvarci i kajmak?
Kada su u pitanju tradicionalni poljoprivredni proizvodi sa kojima se izlazi na strano tržište, kao što su duvan čvarci, kajmak, sir. Stranog potrošača je najpre potrebno edukovati o tom proizvodu i naučiti na koji način se određeni proizvod koristi. Kao primer navodi kajmak bez koga se u Srbiji ne može i koji je deo naše kulture. Zato potrošače treba upoznati da to nije maslac ili sir namaz, nego da se radi o specifičnom proizvodu.
”U prvom momentu može da dođe do odbijanja. Mogu to da uporedim sa humusom, gde je u početku kod srpskih potrošača reakcija bila neobična i došlo je do odbijanja. Ali, kada smo edukovani koliko su leblebije bitne u ishrani, da je taj namaz zdrav i nisko kaloričan, on je polako prihvaćen.”, objašnjava Marković.
Na isti način, i proizvođači kajmaka koji bi hteli da ga plasiraju na strano tržište, treba da razmišljaju da li postoji svest o tom proizvodu. I ukoliko ne postoji – najpre naučiti potrošače čemu on služi. Dakle naviknuti ih na ukus i istaći njegove prednosti.
Srbija ima odlične uslove za proizvodnju organskih proizvoda - Foto: Dejan Davidović
Strano tržište veoma konkuretno – Borba za svakog kupca
Naša sagovornica kaže i da je trenutna situacija sa korona virusom primorala mnoge kompanije i brendove da svoje strategije prilagode novonastaloj situaciji. Sve je veće premeštanje u virtuelni svet, digitalni marketing je doživeo rapidan razvoj i primenu. Online šoping je opcija koju sve više kompanija usvaja i način kupovine koji praktikuje sve veći broj potrošača. Pored cene i kvaliteta, trenutno je jako važno isticati zdravstveni aspekt proizvoda i usluga.
”Potrošač je danas informisan, uvek u potrazi za najboljim odnosom cene i kvaliteta i sklon promeni potrošačkih navika. Ima veliki izbor proizvoda i usluga i borba za njegovu naklonost je sve teža.”, otkriva Ivana.
Sve je češći slučaj da se praktikuje personalizovani marketing. On podrazumeva krojenje ponuda za svakog pojedinačnog potrošača. Takođe, povećava se primena procesa brendiranja u sve različitijim sferama. Danas se ne brendiraju samo proizvodi i usluge već i mesta, destinacije, poslodavci i događaji.
Komentari