Prošlo leto u Evropi je označilo prekretnicu za poljoprivredu, sa visokim temperaturama koje su oborile istorijske rekorde, i sušama koje su presušile reke i izazvale smrzavanje useva. ovo ponovo aktivira pitanje debate oko GMO.
Sa sličnim scenarijima koji se predviđaju za ovu godinu kako globalne temperature nastavljaju da rastu, neki stručnjaci ponovo podstiču upotrebu novih sojeva useva koji su trenutno klasifikovani kao genetski modifikovani organizmi (GMO) koji su sposobni da izdrže toplotne talase i sušu kako bi pomogli kontinentu da se prilagodi da promeni vremenske prilike i pomogne da se sačuva poljoprivredna industrija.
Zašto su biljke dobijene genomskim tehnikama zapravo toliko bitne?
„Biljke dobijene korišćenjem novih genomskih tehnika mogle bi da igraju ključnu ulogu u razvoju inovativnih i održivih načina zaštite žetve od štetočina, bolesti i efekata klimatskih promena“, rekao je portparol Evropske komisije za Yahoo News.
Evropa, međutim, ima spornu istoriju sa GMO, koji su glasno odbačeni pre 20 godina zbog straha od toga kako bi biljke mogle da utiču na ekosisteme i zdravlje ljudi. Od tada, međutim, uz tehnološki napredak, seme useva se sada proizvodi uređivanjem gena – procesom promene sopstvene DNK biljke – zamenjujući stari metod jednostavnog ubacivanja novih gena iz stranih vrsta, poput bakterija.
Koja je razlike između uređivanja gena i GMO?
„Najveća razlika između uređivanja gena i GMO je u uređivanju gena da se strana DNK ne ubacuje u biljku“, rekao je Filip Knud, vođa biotehnološkog regulatornog tima u Corteva Agriscience, za Yahoo News. Umesto toga, sopstvenim DNK biljke se manipuliše, i to na način mnogo brži od konvencionalnog uzgoja, dodao je on.
Ali biljke uređene genima se u EU tretiraju kao GMO, što znači da moraju proći kroz mnogo više testova od konvencionalnih biljaka. Čak je i odobrenje za genetski modifikovanu stočnu hranu strogo regulisano. „Prema sadašnjim propisima, odobrenja za uvoz GMO za hranu i hranu za životinje traju oko šest godina“, kao i milioni evra potrošenih na studije procene rizika, rekla je za Iahoo Nevs Petra Joraš, menadžer za oplemenjivanje biljaka i zagovaranje inovacija u trgovinskom udruženju Euroseeds.
Propisi o GMO zastareli-Evropa zaseda, a reforme su urgentne
Ove jeseni, skup ministara poljoprivrede, naučnih akademija i biotehnoloških kompanija za seme pozvao je vladu EU da izmeni restriktivne propise o biljkama dobijenim iz novih genomskih tehnika. Evropa treba da „preispita neke tradicionalne pristupe proizvodnji hrane u korist novih, modernih tehnika“, rekao je češki ministar poljoprivrede Zdenek Nekula ministrima poljoprivrede EU okupljenim u Pragu u septembru prošle godine. Ubrzavanje odobravanja biljaka uređenih genom je „reforma koju smatramo hitnom“, objavila je Federacija španskih naučnih društava u oktobru. Nove tehnologije genoma mogle bi da pomognu usevima „poboljšanjem efikasnosti azota, smanjenjem ugljeničnog otiska u poljoprivredi i proizvodnjom biljaka koje zahtevaju manje vode, đubriva i [pesticida]“, napisala je Diana Lenzi, predsednica Evropskog saveta mladih farmera.
Ujedinjeno Kraljevstvo, koje je napustilo EU 2020. godine, nedavno je ublažilo ograničenja na terenska testiranja biljaka uređenih genima, kao što je ječam dizajniran da treba manje đubriva, koje oslobađa azot-oksid, gas staklene bašte. Očekuje se da će uskoro u britanskom parlamentu biti usvojen zakon koji pravi razliku između biljaka uređenih genima i GMO.
Čini se da EU sledi taj primer. Propisi za genetski uređene biljke se trenutno “prilagođavaju tehnološkom razvoju”, rekao je portparol Evropske komisije.
Protivljenja bioinžinjeringu od protesta do zabrana
Ali neki farmeri, potrošačke grupe i ekološke organizacije i dalje se protive usvajanju bilo koje vrste bioinženjeringa biljaka u Evropi, gde se samo jedan genetski modifikovan usev — kukuruz otporan na insekte — komercijalno uzgaja, uglavnom u Španiji. Pre dve decenije, Evropljani su glasno odbacili originalne GMO, nazvane Frankenfoods, dok su demonstranti čupali testna polja i bacali genetski modifikovano zrno iz silosa kako bi sprečili njihovo preuzimanje u Evropi. Za razliku od Sjedinjenih Država, GMO nikada nije zadobio veliku popularnost u Evropi, a 19 zemalja je zabranilo njihovo uzgajanje, uprkos nedostatku dokumentovanih efekata na ljudsko zdravlje.
„Borićemo se protiv ovoga do kraja“, rekla je Nina Holand, istraživač u potrošačkoj grupi Corporate Europe Observatori, o predstojećim promenama regulative EU za koje je rekla da su bile previše pod uticajem biotehnoloških lobističkih grupa.
„Industrija biotehnološkog semena se pretvara da GMO koji je rezultat „novih tehnika“ nije GMO“, rekao je za Yahoo News italijanski farmer Antonio Onorati, član radne grupe za seme u European Coordination Via Campesina, udruženju malih farmera. „Svojim lažnim obećanjima i pristrasnim istraživanjima, oni pokušavaju da ušunjaju GMO na tanjire i na polja građana EU i poljoprivrednika.
Onoratijeva grupa je deo koalicije od 50 nevladinih organizacija koje su se sastale sa zvaničnicima EU ranije ovog meseca kako bi predstavile peticiju koju je potpisalo 420.000 Evropljana zahtevajući da se EU uzdrži od reklasifikacije biljaka uređenih genom kao različitih od prethodnih genetski modifikovanih biljaka. Oni se brinu da će, ako se biljke uređene genima smatraju konvencionalnim biljkama, moći da zaobiđu opsežne procene bezbednosti, praćenje DNK na poljima i obeležavanje koje Evropa zahteva od GMO od 2001. Oni takođe ukazuju na presudu najvišeg suda EU u 2018. koji je potvrdio da je genetski uređena hrana i dalje GMO.
Oprečni stavovi evropskih zvaničnika na temu GMO regulativa
Nemačka ministarka životne sredine Štefi Lemke takođe poziva EU da ostane na svom ranijem kursu. „Verujem da Evropska komisija čini korak u pogrešnom pravcu sa svojim naporima da smanji procenu rizika za biljke stvorene korišćenjem novih genomskih tehnika“, rekao je Lemke za Yahoo News. „Trenutni zakon EU pruža dobru osnovu za sistematsko analiziranje rizika — a takođe i za osiguranje sledljivosti genetski modifikovanih organizama u prirodi i slobode izbora za potrošače, prehrambenu industriju i poljoprivrednike. Ne možemo sebi priuštiti da skrenemo uglove ovde.”
Jorasch veruje da biljke koje su genetski uređene treba da budu oslobođene tih zahteva jer nove tehnologije, kao što je CRISPR – nazvane “genetske makaze” – čine uređivanje semena preciznijim u podešavanju sopstvenog genetskog koda biljke. „Sada znamo koji su geni odgovorni za određene karakteristike u biljkama i možemo ciljati pojedinačni gen i napraviti promenu sa predvidljivijim ishodom“, rekla je ona. Trenutna situacija u EU, rekla je ona, nimalo nije pogodna da se te promene donesu poljoprivrednicima.
„Tehnologija za uređivanje gena“, dodao je Cnudde iz Corteve, „nam omogućava da na veoma precizan način napravimo ciljanu promenu. To donosi jedinstven nivo kontrole” — to je još preciznije, rekao je, „od nekih tradicionalnih tehnike uzgoja mrava“, koje nisu regulisane. „Pa šta bi bilo naučno obrazloženje, [za održavanje strožih propisa o uređivanju gena] kada znamo tačno šta radimo?“
Kritičari, uključujući farmera Onoratija, ostaju neubeđeni, ističući da uređivanje gena nije tako precizno kao što je obećano. Njegova zabrinutost je da je „sa novim GMO tehnikama [tj. uređivanje gena] dokazano da postoje neželjene posledice koje uzrokuju alternativne probleme biljaka da prežive ili napreduju u uslovima stvarnog sveta“. (Nenamerne posledice su takođe označene kao potencijalni problem u uređivanju gena embriona.)
Šta kažu farmeri u Evropi na temu GMO biljaka?
Drugi su otvoreniji za mogućnosti koje predstavljaju biljke uređene genima. „Sa zadovoljstvom bih pozdravio svaki tehnološki napredak za koji se pokazalo da je bezbedan“, rekao je farmer u centralnoj Španiji za Iahoo Nevs. „Pogotovo ako pomažu u rešavanju velikih problema kao što su klimatske promene, potrošnja vode ili upotreba pesticida.
Međutim, Holland of Corporate Europe je zabrinuta da većinu semena uređenih genima razvija nekoliko biotehnoloških kompanija, koje već kontrolišu veliki deo globalne ponude semena. Baier (koja je kupila Monsanto), Corteva (koja je kupila DovDuPont i Pioneer Seeds), ChemChina (koja je kupila Singenta) i BASF su odgovorni za više od polovine prodaje semena u svetu.
Kupovina njihovih genski uređenih semena „dovešće samo do veće koncentracije na tržištu semena, što znači da vrlo malo firmi dobija veći nadzor nad hranom koja se uzgaja“, rekao je Holand. „Ove korporacije bi mogle da podignu cene, čineći seme skupljim. Mogli bi da povuku neke proizvode sa tržišta i zamene ih patentiranim genom uređenim usevima. Tako će jednostavno imati veću moć nad čitavim sistemom ishrane, što je samo po sebi veoma štetno za javni interes.”
Cnudde je rekao da Corteva široko deli tehnologiju za uređivanje gena sa neprofitnim organizacijama i akademskim istraživačima kako bi podstakla razvoj širom sveta. „Ovo je tehnologija sa ogromnim potencijalom, relativno jednostavna i laka za korišćenje“, rekao je on. “To nije srebrni metak, ali je odličan alat za uzgajivače u razvoju otpornijih biljaka koje su otpornije na ekstremne vremenske uslove.”
Ali za Joraša iz kompanije Euroseeds, najveće pitanje je koliko dugo je Evropi potrebno da otvori svoja vrata za genetski uređenu hranu dok se klimatski uslovi pogoršavaju. Iako je proizvodnja biljaka uređenih genima brža od konvencionalnog uzgoja, za koji je rekla da može potrajati više od jedne decenije, da bi se biljke iz laboratorije došle na tržište potrebno je nekoliko koraka, uključujući testove u staklenicima, terenska ispitivanja i registracije. „Zbog toga je hitno da uskoro usvojimo novu regulativu“, rekla je ona. „Čak i ako sutra dobijemo odobrenje, biće potrebno dve do četiri godine da ga iznesemo na tržište.
Kada Evropska komisija formalno predstavi svoje predloge u junu, treba joj još odobrenje dva druga tela EU, uključujući i Evropski parlament. Čak i ako genski uređeno seme dobije zeleno svetlo – a biotehnološke kompanije veruju da hoće – ono se neće širiti na evropskim tlom pre 2026.
Izvor: Yahoo News
Komentari