Odmah posle završetka tova brojlera, farma se čisti, pere i dezinfikuje. Pošto se u živinarstvu poštuje pravilo sve unutra, sve napolje, farma se mora u što kraćem vremenu pripremiti za nov turnus.
Na živinarskim farmama ne postoje uređaji za čišćenje prostirke već se to čini običnim ručnim alatom.Najčešće se koriste lopate i kolica, dok na velikim farmama koje imaju velika vrata koriste se traktori na koje se agregatira utovarivač, ili potisna greda koji imaju funkciju da u što kraćem roku i sa manje ljudskog rada očiste veće betonske površine i to od nekoliko stotina, do nekoliko hiljada kvadratnih metara.
Možda vas zanima
Odmah pošto smo očistili objekat od prostirke, pristupa se pranju podnih površina čistom vodom. Pranje se obavlja šmrkovima ili pomoću uređaja za pranje pod visokim pritiskom. I jedan i drugi način su prihvatljivi jer je potrebno dobro oprati podnu površinu.
Posle pranja, podovi se dezinfikuju troprocentnom NaOH (kaustičnom sodom) koja ima ulogu da bakterije koje su se još tu zadržale uništi i tako spreči njihovo razmnožavanje. Soda sprečava razmnožavanje bakterija. Na ovaj način uništava se većina izazivača bolesti peradi i tako sprečava izbijanje bolesti u jatu brojlera. Time se onemogućuju ekonomske štete koje nastaju masovnim uginućem pilića.
Posle dezinfekcije farme podna površina se ponovo pere od sode (NaOH).Preporučuje se da se posle ovog postupka objekat „odmori“ 21 dan, kako bi smo bili sigurni da izazivači bolesti (bakterije) više nisu prisutni na farmi. Međutim, u praksi imamo sve češće pojave da se nepoštuje vreme za „odmor“ objekta, već se odmah nakon dezinfekcije i sušenja naseljava novim turnusom brojlera, kako bi se iskoristilo vreme za tov većeg broja pilića u toku godine.
Ovakva praksa može međutim skupo koštati farmera, jer pojedine bakterije i pored detaljnog pranja i dezinfekcije mogu ostati na podu i u povoljnim uslovima se razmnožiti na milione i prouzrokovati bolest živine.
Izvor:PSSS
Autor:Dipl.inž.Radovanović Branislav
Komentari