Svaka biljna vrsta ima specifične zahteve prema sredini u kojoj se gaji, u pogledu klimatskih prilika i zemljišta koje joj odgovara. Međutim, zemljište može donekle da se popravlja i unapređuje dejstvom čoveka, ali klimatske prilike ne mogu. A upravo one najviše utiču na prinose. U nastavku saznajte kako tehnologija može pomoći u tome.

Sa Markom Kostićem, prof. dr na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, razgovaramo upravo o uticaju klimatskih promena na rezultate u poljoprivredi i šta možemo uraditi tim povodom.

“Klimatske promene su sa čak 80% uticaja doiminatne u varijacijama koje se javljaju u prinosu iz godine u godinu. Dakle, ne naši tretmani i postupanje, nego klima. I to ljudi znaju.”, kaže Marko i dodaje da baš iz te činjenice potiče narodna izreka “Šta mu Bog da.“.

Iako tom rečenicom ne dobijamo tačan uticaj prirode na prinose, na osnovu mnogih studija na svetskom nivou, potvrđeno je da klima još uvek dominantno utiče na proizvodnju.

Tehnologija reonizacije može da pomogne u boljoj proceni zemljišta i klimatskih uslova

Godinu za nama obeležio je podbačaj sa kukuruzom, koji je bio minimum 50% u odnosu na prethodni period. A rađeno je sa istim osnovama i istom agrotehnikom.

“Reonizacija je korak ka preciznoj poljoprivredi. Na jednom regionalnom makroskopskom nivou opredeljuješ određene teritorije za određenu biljnu vrstu kojoj najviše odgovara to područje.”, ističe Marko i dodaje da stoga podržava taj sistem.

Ipak, sigurno je da tehnologija ne može u potpunosti zameniti biologiju. Na primer, da na Kopaoniku gajimo limun. Međutim, tehnologije se brzo razvijaju i ko zna šta nas novo očekuje u budućnosti.