Na proleće ove godine pa sve do sredine leta očekuje nas izuzetno visoka cena krompira na tržištu, a razlog se krije, kako naš sagovornik dr Živko Bugarčić ističe, lošijoj proizvodnji. Evo šta to znači i koje promene nas još očekuju na tržištu krompira u ovoj godini.

“Krompir je rodio znatno manje nego što su potrebe domaćeg tržišta. Protekle godine krenuli smo u uvoz jelovnog krompira već u momentu kad se vadio domaći krompir. Imamo situaciju da već od kraja septembra imamo kontinuirani uvoz.” , ističe naš sagovornik.

Uvoz koji od kraja septemrba do danas nije manji od 10 000 tona će verovatno biti intenziviran u mesecima koji dolaze, jer su količine krompira u magacinima proizvođača veoma male.

Ovo se pre svega odnosi na brdsko planinsko područje gde je krompir veoma loše rodio zbog jake suše.

“Mislim da je mali broj proizvođača ostao sa značajnim količinama. Takođe smanjuje se mogućnost da se krompir kvalitetno čuva a krompir od prošle godine zbog visokih temperatura brzo prolikajava.”, kaže Živko.

Zato će proleće i sam početak leta biti obeleženi uvozom sve većih količina krompira iz Francuske, Holandije verovatno Belgije i Nemačke. To su i jedine zemlje koje imaju značajn viškove krompira.

Cena krompira u 2022.godini

“Nisam siguran da će ići maloprdoajna cena preko 100 dinara jer tržište krompira na zapadau ima trend blagog rasta. Sigurno je da će cena ibiti veća ali je to u zapadu 10, 20 evrta po toni, znači to je 0.1 ili 0.2 centa na 7 ili 10 dana.”

Povećanje površina pod krompirom

Pre 10 godina ovako dobra cena bi povukla interesovanje proizvođača da otpočnu proizvodnju ili da povećaju površine. Međutim to se sada ne dešava jer im je dobro poznata situacija sa domaćim i uvoznim semenom.

“Tražnja za semenski krompir je uglavnom vezana za krompir koji će se saditi u fberuaru i početkom marta. Znači za ranu proizvodnju iako je ta proizvodnja daleko stabilnija i sa boljim profitom nego što je proizvodnja onog krompira koji se gaji leti za prodaju u zimskim mesecima.”

Sve u svemu ne treba očekivati da će doći do porasta proizvodnje krompira jer ima tu i dodatnih ulaganja. Gde je potrošnja goriva velika stavka.

“Povrtarska proizvodnja traži jako puno navodnjavanja. Mislim da će krompir platiti cenu visokih troškova i da neće doći do porasta površina. Što znači da ćemo i u narednim godinama nastaviti sa padom proizvodnje.”

Čini se da polako ali sigurno ulazimo u kandže stalnog uvoza krompira. A kako kaže Živko, ko je ušao u taj krug teško iz njega izlazi. Ove godine Srbija će sigurno uvesti 50 000 tona krompira.

Uvoz i potrošnja pomfrita rastu

Takođe uvozimo puno pomfrita, ta potrošnja je značajno porasla.

“Srbija je zemlja sa izuzetno brzim rastom trenda uvoza, taj uvoz je na godišnejm nivou za pomfrit prešao 20 000 tona. Sa druge strane u našim kućana u poslednjih 10, 15 godina jede se znatno manje krompira nego što su naš majke i bake sprmeale šezdesetih i devedesetih. U tom periodu je krompir bio daleko značajniji u našoj ishrani nego što je to danas.”, zaključio je Živko.