Znate li koji je potencijal poljoprivredno-prehrambenih nusproizvoda: Sigurno vam nije palo na pamet da postoji jedan manje poznati svet proizvodnje popularnih grickalica, u kojem se krije riznica nusproizvoda. Ovi ostaci, koji se često zanemaruju ili odbacuju, sada postaju fokus inovativnih projekata širom Evrope, sa ciljem da otkriju njihovu skrivenu vrednost i transformišu ih u čuda za negu kože i ekološki svesnu bioplastiku.
Od kore krompira do surutke od sira i istrošenog zrna piva, ovi nusproizvodi se obično potiskuju na margine proizvodnje hrane, a predstavljaju povod za otkrivanje neiskorišćenog potencijala poljoprivredno-prehrambenih nusproizvoda.
MOŽDA VAS ZANIMA I...
Šta je potencijal poljoprivredno-prehrambenih NUSPROIZVODA i kako nastaje?
Ovi sekundarni proizvodi nastaju tokom prerade i proizvodnje hrane i često se odbacuju—ili se nedovoljno koriste. Potrošači često ne razmišljaju o korama krompira, sirutku ili pivarskom zrnu koje je ostalo od njihove proizvodnje, i tu je njihov potencijal poljoprivredno-prehrambenih nusproizvoda.
Ovi nusproizvodi mogu izgledati kao otpad, ali inovativni procesi mogu da ih transformišu u vredne resurse. Trenutno se većina kora od krompira ispušta ili koristi u hrani za životinje i proizvodnji biogasa putem anaerobne digestije ili kompostiranja, jer se smatra da imaju malu dodatu vrednost – što znači da nemaju značajne karakteristike ili prednosti u poređenju sa sličnim proizvodima koji su već na tržištu. Ipak, kore krompira su bogate polifenolima, jedinjenjima sa antioksidativnim svojstvima.
Ipak, ispod njihove skromne fasade krije se obilje potencijala koji čeka da bude iskorišćen. Zahvaljujući revolucionarnim metodama, ovi zanemareni nusproizvodi se ponovo koriste u vredne resurse sa različitim primenama.
Ostaci od krompira kao sastojak za negu kože
Uzmite, na primer, kore od krompira, koje se često odbacuju kao otpad. Međutim, bogati polifenolima sa snažnim antioksidativnim svojstvima, oni obećavaju formulacije za negu kože i proizvode za ličnu negu, nudeći prirodnu odbranu od starenja, navodi se na portalu Food Tank.
Pivska zrna kao reciklirana hrana
Slično, istrošeno zrno pivara, koje se tradicionalno prebacuje na stočnu hranu, prolazi kroz transformaciju. Sa porastom ishrane zasnovane na biljci, potražnja za stočnom hranom opada, što podstiče istraživanje alternativnih upotreba za ovo žito. Prepun proteina i vlakana, pronalazi svoj put u inovativne prehrambene proizvode poput testenina i hleba, zadovoljavajući evoluirajuće sklonosti savremenih potrošača.
Dakle, potražnja za ovim nusproizvodom prehrambene industrije mogla bi da opadne u narednim godinama jer potreba za stočnom hranom opada zbog toga što potrošači prelaze na fleksitarijanski, vegetarijanski i veganski način života. Na sreću, ima potencijalnu upotrebu osim što je samo hrana za životinje.
Potrošeno zrno zadržava značajan broj proteina i vlakana, a ove komponente se dalje koriste kao novi sastojci za prehrambene proizvode kao što su testenina i hleb.
Surutka kao pobednik za potencijal poljoprivredno-prehrambenih nusproizvoda
Čak i sektor mlekarstva prolazi kroz renesansu, a sireva surutka gubi svoj status smetnje za otpadne vode. Umesto toga, proteini ekstrahovani iz surutke se ponovo koriste za različite primene u hrani, od proteinskih pločica do procesa fermentacije koji daju vredne supstance poput masnih kiselina, koje služe kao održiva alternativa palminom ulju.
Nakon što se proteini izvuku iz sirne surutke, ostaje tečnost bogata šećerom. Ova tečnost može da se podvrgne fermentaciji, prirodnom procesu tokom kojeg se uz pomoć mikroorganizama proizvode različite vredne supstance. To uključuje masne kiseline koje se mogu koristiti kao alternativa palminom ulju. Štaviše, proces fermentacije može dati organske kiseline koje su potrebne za proizvodnju bioplastike. Ovo je posebno značajno s obzirom da većina organskih kiselina potiče iz fosilnih goriva. Ovaj pristup je poznat kao kaskadni i uključuje izdvajanje različitih vrednih komponenti iz jednog nusproizvoda kroz niz procesa.
Nusproizvodi su put ka održivosti
Ali putovanje se tu ne završava. Ove inicijative predstavljaju samo uvid u širi pomak ka kružnim praksama u poljoprivredno-prehrambenoj industriji. Sa naprednim tehnologijama i interdisciplinarnom saradnjom, istraživači utiru put za održiviju budućnost, gde se svaki nusproizvod posmatra kao potencijalni resurs.
Od inovativnih platformi koje promovišu zdraviju hranu do digitalnih alata koji optimizuju ponovnu upotrebu resursa, mogućnosti su beskrajne. Prihvatanjem ovih napretka, ne samo da smanjujemo otpad, već i maksimiziramo vrednost svakog sastojka, podstičući ekonomski rast, istovremeno čuvajući resurse naše planete za buduće generacije.
Dakle, sledeći put kada posegnete za omiljenim grickalicama, razmislite o putovanju koje ih je dovelo do vašeg tanjira. Ko zna? Možda samo podržavate kružnu ekonomiju, a da toga niste ni svesni, koru po koru od krompira ili komad po komad surutke od sira.
Komentari