Članice Asocijacije poljoprivrednika nezadovoljne su ponašanjem države na polju zemljišne politike, stočarstva i subvencija. Smatraju da nadležni ne poštuju aktuelni Zakon o poljoprivrednom zemljištu, da ne štite domaće stočarstvo i da bi trebalo da ukinu akcize na poljoprivredno dizel gorivo.
Možda vas zanima
Diskriminacija ratara
U Asocijaciji poljoprivrednika tvrde da uputstvo Direkcije za poljoprivredno zemljište o raspodeli državne zemlje za ovu godinu navodi lokalne samouprave da prekrše aktuelni Zakon.
Branislav Prelević, predsednik Udruženja poljoprivrednika opštine Vrbas, kaže da je Asocijacija bila protiv donošenja izmena i dopuna Zakona o poljoprivrednom zemljištu, ali da sada insistira da se nove odredbe poštuju.
„Od Direkcije za zemljište Ministarstva poljoprivrede naša opština je dobila uputstvo kako da primenjuje Zakon“, ukazuje Prelević. „U uputstvu doslovno piše da se opredeljivanje zemljišta u postupku izrade godišnjih programa za lica koja ostvaruju pravo po osnovu uzgoja i držanja životinja vrši na isti način kao po prethodnom godišnjem programu. Dakle, prema nevažećim ranijim odredbama.
Tako u opštini Vrbas samo jedna velika kompanija po pravu prečeg zakupa može da dobije celokupno raspoloživo državno poljoprivredno zemljište. Po tom osnovu pripada joj preko 7.000 hektara, a ima oko 6.200 hektara raspoloživog zemljišta. U našoj opštini ima oko 245 poljoprivrednih gazdinstava koja licitiraju državnu zemlju, a svega 35 stočarskih gazdinstava. Znači, sve porodice koje žive od ratarstva stavljene su u podređen položaj u odnosu na stočare. Država namerno konfrontira stočare i ratare.“
Dragan Kleut, predsednik Saveza poljoprivrednih udruženja Banata, objašnjava da u aktuelnim odredbama Zakona o zemljištu stoji da se pravnom ili fizičkom licu, kome je utvrđeno pravo prečeg zakupa, to pravo umanjuje za površine koje već ima u zakupu i vlasništvu, što se odnosi i na lica povezana sa njima.
„Uz pozivanje na Član 16. Zakona o zemljištu ta odredba u uputstvu nije primenjena. A u tom članu takođe izričito piše da se ’izuzetno utvrđivanje prava prečeg zakupa za izradu godišnjih programa zaštite, uređenja i korišćenja državnog zemljišta za 2016.godinu, koji se izrađuje u skladu sa ovim Zakonom, vrši na osnovu javnog poziva koji raspisuju jedinice lokalne samouprave’.”
„Dakle, i ovaj izuzetak mora biti u skladu sa aktuelnim Zakonom. Ako neko namerava da primeni zakon kako hoće, tako može da primeni i Zakon iz 1945, ili, još bolje, Zakon kralja Aleksandra, koji je seljacima besplatno delio zemlju“ , ironičan je Kleut.
Predrag Arsić, potpredsednik Upravnog odbora Udruženja poljoprivrednika „Ratar“ iz Srpskog Itebeja kod Žitišta, dodaje da i oni imaju problem poput Vrbašana: „Od 4.600 hektara, koliko se izdaje u našoj opštini, dolazimo u situaciju da ratari ne mogu da zakupe ni grumen jer jedna velika kompanija koja se bavi živinarstvom aplicira na 3.000, a lokalni stočari na 2.700 hektara.
Tim licima se ne umanjuje pravo za zemlju koju već imaju ili rade u arendi. Pri tom, zemlja će se dati u zakup i živinarskim farmama koje rade uslužni tov i koje uz piliće dobijaju i hranu i veterinarsku zaštitu.
Miroslav Kiš, predsednik Upravnog odbora Asocijacije poljoprivrednika, tvrdi da će zbog neprimenjivanja Zakona o zemljištu budžet biti uskraćen za bezmalo tri milijarde dinara i da će više hiljada porodičnih gazdinstava u Srbiji izgubiti pravo da koriste državno poljoprivredno zemljište. On je račun izveo na osnovu činjenica da je proteklih godina oko 250.000 hektara bilo predmet zakupa i da su prosečne licitirane cene bile oko 250 evra, a da će sada prosečna arenda biti između 150 i 180 evra.
„Rok za donošenje programa korišćenja poljoprivrednog zemljišta je 31.mart. Ako Ministarstvo poljoprivrede da saglasnost na programe koji nisu u skladu sa važećim Zakonom, mi ćemo biti prinuđeni da podnesemo krivične prijave i tužimo sve nadležne, počevši od ministarke i direktorice Uprave za zemljište do onih koji su u lokalnim samoupravama nadležni za izradu programa“, poručuje Kiš.
Legalizacija uzurpacije državne zemlje
Asocijacija poljoprivrednika protivi se načinu rešavanja problema uzurpacije državne zemlje koji je naložila Vlada svojim Zaključkom od 11. marta. U njemu se daje mogućnost svima da do 1. maja prijave površine koje nelegalno koriste i da, kao vansudsko poravnanje, plate zakup u visini prosečne izlicitirane cene.
Pažnju javnosti na ovaj problem na području Grada Sombora skrenuli su poljoprivrednici koji više od tri nedelje između Gakova i Rastine danonoćno čuvaju jedinih 300 hektara koji još nisu uzurpirani.
Kada je propalo Poljoprivredno preduzeće ‘Graničar’ koje ranije obrađivalo oko 3.500 hektara državne zemlje, svi radnici, među kojima sam bio i ja, dobili su otkaz uz otpremninu, a jedini zaposleni ostao je direktor Milan Japundžić.
„Zato što nije bilo licitacije raspoloživih 17.000 hektara državne zemlje, budžet Grada Sombora je oštećen za 540 miliona dinara“, objašnjava poljoprivrednik iz Gakova Vladimir Skrobonja.
„Od te površine, na 5.000 hektara je nezakonito posejana pšenica, a oko 9.000 hektara je uzorano. Ministarka poljoprivrede kod nas je bila pre mesec dana i obećala je da će nešto uraditi , ali do danas nema pomaka. A problem u Gakovu je nastao tako što je propalo Poljoprivredno preduzeće ‘Graničar’ ranije obrađivalo oko 3.500 hektara državne zemlje. Svi radnici, među kojima sam bio i ja, dobili su otkaz uz otpremninu, a jedini zaposleni ostao je direktor Milan Japundžić. On je desna ruka neke firme iz Srbobrana i posejao je 2.300 hektara pšenice, a hiljadu hektara je uzorao.”
„Verujemo da lokalna samouprava njima namešta tu zemlju. Mi smo još u oktobru, kada je sejana pšenica, poslali dopis poljoprivrednoj inspekciji, Ministarstvu poljoprivrede i lokalnoj samoupravi. Inspekcija je izašla tokom decembra i sačinili su zapisnik. Podnesena je krivična prijava koju je tužilaštvo odbilo kao neosnovanu.“
Srpskom stočarstvu preti propast
Dok se ratari bore za državnu zemlju, stočari strahuju od potpunog uništenja njihove proizvodnje jer je uvoz drastično oborio domaće cene.
„Cena svinja je sada od 90 do 120 dinara za kilogram, a nije teško pretpostaviti šta će se događati kada se prvog juna ukinu prelevmani na uvoz. Loše je i u govedarstvu jer se mleko otkupljuje za 22 dinara“, kaže Milan Pajić iz Badovinaca „Naš zahtev sa protestnog skupa da se smanji uvoz mleka i mesa, koji je upućen Vladi, podržala je opština Bogatić, ali niko ne reaguje. U stvari, reagovala je policija koja je pre neki dan počela da obilazi učesnike tog skupa.“
Goran Vasić, predsednik Udruženja proizvođača mleka Mačvanskog okruga, ima informaciju da će biti donete mere koje će i ovako ugroženu mlekarsku proizvodnju dovesti na ivicu opstanka: „Mlekare su ovih dana proizvođačima poslale obaveštenje da će se dozvoljeni nivo aflatoksina svesti na 0,005 mg/l. Za to objektivno ne postoje uslovi jer smo imali sušnu godinu i kukuruz u kom ima aflatoksina.
Mi mislimo da je reč o uticaju lobija proizvođača stočne hrane, posebno onih iz inostranstva, koji nastoje da nametnu svoje koncentrate nama koji imamo svoj kukuruz
„Ako dodamo da će prelevmani na uvoz mleka i mlečnih proizvoda biti ukinuti u junu, mislim da ćemo biti dovedeni pred svršen čin. Ni krivi, ni dužni, ispaštaćemo zbog uzajamnih sankcija Rusije i Evropske unije. Kada je 2008. godine potpisan famozni SSP, tako nešto nije se moglo predvideti, pa zaista ne znam da li je moguće da naši predstavnici u Briselu ne mogu da isposluju da prelevmani ostanu na snazi dok se ne ukinu sankcije.
Na stanje u mlekarstvu Srbije bitno će uticati i sudbina Šabačke mlekara koja je druga po veličini u zemlji i ima izvozne dozvole. Licitacija će biti održana 29.marta u Privrednom sudu u Valjevu. Ukoliko je kupi neko ko će za godinu-dve da je zatvori perspektiva domaćeg mlekarstva biće izgubljena za sva vremena.“
Plavi dizel
Slavko Vukov, predsednik Udruženja poljoprivrednika u Zrenjaninu, ukazuje da je najnovijim odlukama pogonsko gorivo isključeno iz sistema subvencija, što je, po njegovom mišljenju, sasvim neprirodno.
„Ostalo je 2.000 dinara podsticaja za biljnu proizvodnju i još toliki regres za đubrivo. Đubrivo ću ja baciti onda kada budem imao nafte u rezervoaru traktora. Ne treba mi ni podsticaj za biljnu proizvodnju ako nemam nafte. Pre sedam-osam godina imali smo dobar zakon o povraćaju akcize za gorivo u poljoprivredi.
I danas u Mađarskoj i zemljama u okruženju postoji plavi dizel koga poljoprivrednici plaćaju bez akcize. Zato insistiramo da država donese odluku da nas oslobodi od plaćanja akcize jer bi nam to sada, kada su skresane subvencije, bila velika pomoć“, poručuje Vukov.
U Asocijaciji poljoprivrednika su najavili da će u narednih mesec dana biti ozbiljni protesti poljoprivrednika. U jednom danu će na nekoliko sati vojvođanski poljoprivrednici izaći da izraze apsolutno neslaganje sa dosadašnjim merama u poljoprivredi odlazeće Vlade i najaviti novoj Vladi i ministru poljoprivrede da, kako kažu, sa njima više nema igranja žmurke.
Komentari