Svetski dan šuma obeležava se 21. marta, a odluku o proglašenju ovog međunarodnog praznika donela je Generalna skupština Evropske poljoprivredne konfederacije 1971. godine. Tog datuma se širom sveta ukazuje na značaj šumskog pokrivača kao najsloženijeg ekosistema na Zemlji, ali i na neophodnost njegove zaštite.
Možda vas zanima
Ova neophodnost proističe iz brojnih opštekorisnih funkcija šumskih površina koje podrazumevaju: očuvanje biodiverziteta, ublažavanje štetnog dejstva efekta staklene bašte, prečišćavanje vazduha, uvanoteženje vodnih odnosa i sprečavanje bujica i poplava, zaštitu zemljišta, naselja i infrastukture od erozija i klizišta. Šume stvaraju povoljne uslove za zdravlje ljudi, a imaju i koristan uticaj na klimu i poljoprivrednu delatnost. Takođe, ne može se zanemariti ni estetska fukcija šuma koja se ogleda u obezbeđivanju prostora za odmor i rekreaciju, kao i u stvaranju mogućnosti za razvoj seoskog i ekoturizma.
Šta je poljoprivredna proizvodnja visoke prirodne vrednosti
Međutim, uprkos svim navedenim pozitivnim svojstvima, često se govori o ugroženosti ovog ekosistema, kao i o smanjenju šumskog pokrivača usled uticaja ljudskog faktora.
„Najčešći problemi koji nastaju usled ljudskog faktora podrazumevaju izazivanje požara, bespravnu seču i krađu drveta, bespravnu ispašu stoke i uništavanje podmlatka na površinama koje se obnavljaju, krivolov, uništavanje, sakupljanje, korišćenje i stavljanje u promet zaštićenih biljnih vrsta, bacanje smeća. Takođe, površine pod šumama ugrožava i ispuštanje otpadnih voda, bespravno kretanje motornih vozila po šumskih putevima i stazama, kao i nelegalna gradnja objekata“, kažu u Nacionalnom parku „Fruška gora“.
EKOLOŠKO uljuđivanje preko AGRARNE grbače
Nacionalni park „Fruška gora“ prostire se na površini od 26 672 hektara, i u njemu dominiraju mešovite šume lišćara sa preko 50 vrsta drveća, od kojih su najzastupljenije: srebrnolisna lipa, hrast kitnjak, cer, grab, bukva, javor i brest. U ovom spomeniku prirode naglašavaju da građani mogu doprineti očuvanju šuma svojom svešću i savešću, i pre svega odgovornim odnosom prema životnoj sredini, koji se ogleda u odstupanju od bespravnih radnji. Ipak, nelegalna seča drveća je i dalje veliki probem, uprkos krivičnim prijavama koje se podnose protiv šumokradica.
„Kazne za nelegalne seče i krađu drveta zavise od vrste počinjenog dela, a nakon sprovedenog postupka nadležni organ određuje vrstu kazne. U toku 2017. godine podneto je 54 krivične prijave za bespravnu seču stabala, posečeno je 95,87 kubnih metara drvne mase i načinjena materijalna šteta u iznosu od 980 225 dinara“, rekli su za Agromediju iz Nacionalnog parka „Fruška gora“.
Pored odstupanja od navedenih radnji koje ugrožavaju šumski pokrivač, građani mogu da doprinesu očuvanju ovog ekosistema reciklažom hartije. Zahvaljujući procesu reciklaže, otpadni papir se ponovno vraća u upotrebu, te se na ovaj način čuva drveće od seče.
„Reciklažom jedne tone starog papira sačuva se 17 stabala starosti između 15 i 20 godina, uštedi 4 200 kilovata električne energije, 32 hiljade litara vode i 1 400 litara goriva“, kaže Igor Jezdimirović iz Udruženja „Inženjeri zaštite životne sredine“.
Kako rešiti problem odlaganja poljoprivrednog otpada?
Udruženje „Inženjeri zaštite životne sredine“ iz Novog Sada sedmu godinu zaredom organizuje akciju „Zamenite stari papir za sadnice“. Ova akcija ima za cilj da svim zainteresovanim građanima omogući zamenu starog papira za sadnice cveća i drveća, ukazujući na potencijal koji reciklaža stare hartije ima.
Akciju „Zamenite stari papir za sadnice“ ovo novosadsko udruženje realizuje dva puta godišnje, tokom manifestacija „Novosadsko proleće“ i „Novosadska jesen“. Ovogodišnja manifestacija „Novosadsko proleće“ biće održana u periodu od 20. do 24. marta na Spensu, a pored toga što će svoju hartiju moći da zamene za sadnice, posetioci štanda ovog udruženja moći će da dobiju više informacija o reciklaži i upravljanju otpadom.
„Zainteresovani građani mogu da donesu sve vrste starog papira: knjige, sveske, arhivske materijale, kartone i slično. Za 10 kilograma starog papira dobija se sadnica cveća, a za 60 kilograma starog papira sadnica drveća. U saradnji sa rasadnicima koji učestvuju na manifestaciji, zamenu vršimo za sadnice koje su pogodne za sadnju tokom proleća“, kazao je Igor Jezdimirović.
Prema njegovim rečima, zainteresovanost građana za ovu korisnu zamenu svake godine raste, čemu u velikoj meri doprinosi kontinuitet i tradicija organizovanja same akcije.
„Tokom svake akcije se u proseku prikupi između dve i po i tri tone starog papira, a broj učesnika same akcije kreće se između 100 i 150. Za period od sedam godina, koliko traje ova akcija, prikupili smo oko 40 tona stare hartije, a ako uzmemo u obzir da se reciklažom jedne tone stare hartije sačuva 17 stabala starosti od 15 do 20 godina potrebnih za dobijanje celuloze, dolazimo do podatka da smo sačuvali oko 680 stabala. Na ovaj broj svakako treba dodati sadnice koje su učesnici dobili i posadili, tako da doprinos našeg udruženja i svih učesnika akcije procenjujemo na oko 1000 stabala za ovih sedam godina“, rekao je Jezdimirović.
Važnost očuvanja šuma ogleda se i u činjenici da one predstavljaju „dom“ velikom broju živih organizama, te narušavanje ovog ekosistema direktno utiče na sve njegove stanovnike. Godinama unazad, antrpogeni uticaj na šumska prostranstva se spominje u negativnoj konotaciji, što i ne čudi, imajući u vidu veliki broj krivičnih prijava podnetih protiv šumokradica, izazivača požara i drugih nesavesnih pojedinaca. Ipak, ljudski faktor može imati i pozitivan ishod, svako može dati svoj doprinos pošumljavanjem ili reciklažom stare hartije. Šume su „fabrike kiseonika“,te je neophodan kontrinuiran rad na njihovom očuvanju, i redovno podsećanje javnog mnjenja na značaj istih.
Komentari